Izvor: Politika, 11.Jul.2014, 21:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poplave odnele 1,7 milijardi evra
Od donatora možemo računati na nekoliko stotina miliona. – Opštine koje do ponedeljka ne dostave izveštaje neće biti u obračunu za dodelu pomoći
Vrednost dobara uništenih poplavama iznosi 870 miliona evra, dok dobit izgubljena zbog izliva reka dostiže 662 miliona evra, što znači da je ukupna novčana težina katastrofe koju je Srbija pretrpela u maju, oko 1,5 milijarde evra. To se, međutim, odnosi samo na 24 opštine koje su najviše postradale, rekao je Marko Blagojević, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << direktor Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja, na konferenciji u Vladi Srbije. Kad se analizira i šteta u preostalim opštinama pogođenim poplavama, na tu svotu će verovatno morati da se doda još 10 do 15 odsto, što bi bilo oko 1,7 milijardi evra.
Da bi se uništena dobra u svim poplavljenim opštinama sanirala i obnovila, procenjuje se da će neophodno biti 1,3 milijardi evra. Ako od donatora „skrpimo” par stotina miliona evra, kazao je Blagojević, „mi smo na konju”. Bez obzira na ograničenost sredstava, prvi ljudi čije su kuće odnele poplave biće useljeni u nove domove u avgustu. Do zime će svako ko je ostao bez kuće dobiti krov nad glavom, uverava Blagojević.
Za sada je poznato da je oštećeno 17.000 domaćinstava, više od 400 je potpuno uništeno i najveća šteta je upravo u sektoru stanovanja – 227 miliona evra. Ali, nisu sve opštine dostavile izveštaje, tako da se još ne zna tačan broj pogođenih domaćinstava, kao ni imena njihovih žitelja i kategorije štete. Rok opštinama da proslede spiskove je ponedeljak. Oni koji do tada ne budu poslali izveštaj, neće ni biti uzeti u obračun – upozorio je Blagojević.
– Dok spisak ne preda i poslednja opština, isplata pomoći neće početi. Čini mi se da su neke opštine olako shvatile svoju ulogu. Ceo proces mora biti transparentan, raspolažemo fiksnom sumom za dodelu pomoći, a ne znamo na koliko domaćinstava da je raspodelimo – rekao je Blagojević.
Nijedna srušena kuća neće biti opet sagrađena na klizištu ili u plavnom području, čime će životi njihovih žitelja postati bezbedniji nego do sada – najavio je Blagojević.
Šteta i gubici najveći su u rudarstvu i energetici – 494 miliona evra. Najveći neposredni problem u tom sektoru su dva potopljena ugljenokopa, od kojih je jedan isušen. Ekspert Svetske banke je, ispričao je Blagojević, na taj prizor rekao da to nikada nigde nije video i da mu je zato nemoguće da proceni efekte te katastrofe. I suma nužna za sanaciju i obnovu najveća je u rudarstvu i energetici – 412 miliona evra.
Ukupna šteta i gubici u sektoru proizvodnje, gde osim rudarstva i energetike spadaju i poljoprivreda, proizvodnja, trgovina i turizam, dostiže milijardu evra. U poljoprivredi visina šteta i gubitaka je 228 miliona evra. Barem do iduće godine 12.000 hektara poljoprivrednog zemljišta biće potpuno neupotrebljivo, 4.800 hektara bi trebalo očistiti. Sa 16.000 hektara bujice su odnele seme.
U socijalnom sektoru, gde su uz stanovanje svrstani i obrazovanje, zdravstvo i kultura, šteta i gubici su odneli gotovo 242 miliona evra. Nijedna obrazovna ustanova nije potpuno uništena i oni će biti spremni za početak školske godine, napomenuo je Blagojević. U infrastrukturi su zbrisana 192 miliona evra – samo u saobraćaju oko 166 miliona – dok je u životnoj sredini i upravljanju visina štete i gubitaka oko 28 miliona evra.
Šteta je veća na privatnim dobrima nego na javnim i iznosi oko 500 miliona evra, uz više od 200 miliona evra gubitaka. Na javnoj svojini šteta je oko 300 miliona evra, ali gubici se penju do 400 miliona evra.
Uskoro zakon o obnovi nakon poplava
Zakon o obnovi nakon poplava naći će se pred Vladom Srbije iduće nedelje, kada bi mogao biti i usvojen u parlamentu, najavio je Blagojević. Najznačajniji strani partner u obnovi je Evropska unija, rekla je Ana Ilić, iz vladine Kancelarije za evropske integracije, i iz njenih pretpristupnih fondova već je za Srbiju izdvojeno 30 miliona evra, koji će biti usmereni na stanovanje i podršku poljoprivredi. Još 50 miliona evra iz tih fondova se sada reprogramira kako bi bilo prosleđeno Srbiji za obnovu. U toku su, navela je Ilićeva, i razgovori sa bilateralnim partnerima, poput Nemačke, Norveške, Švedske.
V. Vukasović
objavljeno: 12.07.2014.
