Izvor: Politika, 13.Jun.2014, 19:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poplave odlažu rebalans budžeta za jul
Fiskalni savet pre nekoliko dana upozorio da minus u državnoj kasi može da bude i povelikih 8,7 odsto BDP-a
Srbija bi ove godine mogla da bude evropski rekorder po visini minusa u državnoj kasi, upozoravaju stručnjaci. Vladi ovaj problem kao da nikako ne stiže na dnevni red, jer je rebalans budžeta za ovu godinu odložen za jul. To je potvrdio juče i Lazar Krstić, ministar finansija, obrazlažući da su poplave razlog za to.
„Rebalans je trebalo da bude >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << usvojen u junu, a biće u julu i moraće da oslika i posledice od poplava. Verovatno će to biti 25. jula. Zbog katastrofalnih poplava koje su u maju zadesile Srbiju, mere Vlade Srbije biće sprovođene po nešto drugačijem rasporedu od prvobitno planiranog”, rekao je Krstić juče u Bečićima na samitu ministara finansija i guvernera, na kojem se raspravlja o finansijskoj budućnosti regiona.
Vlada Srbije ni na koji način nije odustala od svojih ciljeva, rekao je Krstić dodavši da će ekonomska slika Srbije u velikoj meri zavisiti od toga kako će se obaviti obnova zemlje. On je podsetio da je vlada u svom ekonomskom programu iznela ciljeve fiskalne konsolidacije, koji se mahom odnose na stabilizaciju javnog duga, koji je, kako kaže, od 2008. godine do danas dupliran.
Prema njegovim rečima, deficit budžeta mora da se smanji za 170 milijardi dinara, i to najvećim delom na rashodnoj strani.
I dok se rebalans odlaže minus u državnoj kasi samo raste. Pre samo mesec dana Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke, upozorila je da će on dostići povelikih osam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a pre nekoliko dana je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, upozorio da on može da dostigne i čitavih 8,7 odsto! Podsećanja radi prvobitni plan kreatora ekonomske politike bio je da minus u javnim finansijama, na nivou cele države, ne bude veći od 7,1 odsto.
Iako su poplave razlog za odlaganje rebalansa njima se, međutim, ne može pripisati sva krivica za neproporcionalnost državnih prihoda i rashoda. U Fiskalnom savetu kažu da je njihova procena pre poplava bila da će deficit ove godine biti 8,5 odsto BDP-a. Kada se tome doda efekat poplava, dolazi se do očekivanog deficita od oko 8,7 procenata. Javni dug je sada oko 65 odsto BDP-a i do kraja godine će preći 70 odsto što jasno ukazuje da su ozbiljne mere neophodne.
Fiskalni savet, inače, ne menja svoj stav da je potrebno da se smanje i plate u javnom sektoru i penzije. Jer, ukoliko bi se smanjile samo plate, efekat na strani ušteda bio bi samo 0,2 odsto, što znači da bi deficit bio 8,5 procenata. Ako bi se uz plate, za 10 odsto smanjile i penzije, onda bismo ovu godinu završili sa deficitom od osam odsto, a narednu sa oko šest procenata.
Otvoreno je i pitanje javnih preduzeća koja stalno gomilaju nove dugove koje posle vraća država pa u Fiskalnom savetu navode da će bez toga sve žrtve koje će građani podneti, usled eventualnog smanjenja plata i penzija, biti uzaludne.
Još nije izračunato kakve će biti ekonomske posledice poplava, a u Fiskalnom savetu kažu da preliminarne procene ukazuju na to da će poplave dovesti do smanjenja proizvodnje za oko 0,5 odsto BDP-a. Pošto je Savet još pre poplava prognozirao stagniranje privrednog rasta u 2014, sada, posle poplava, očekuje pad privredne aktivnosti za pola procenta. Pošto ćemo imati i efekte obnove i rasta u građevinarstvu, ovaj pad od pola procenta delimično će biti kompenzovan. I oni procenjuju da bi privredni rast ove godine mogao biti „nešto ispod nule”.
J. Rabrenović
--------------------------------------------------------------------
Vlada Srbije će štititi penzionere i minimalce
Bečići – Sve što Vlada Srbije bude radila u cilju fiskalne konsolidacije, radiće tako da uticaj na penzije bude minimalan, izjavio je juče ministar finansija Srbije Lazar Krstić i dodao da će građani koji zarađuju minimalac biti zaštićeni od linearnog smanjivanja plata.
Krstić je na redovnom samitu ministara finansija i guvernera, koji organizuje beogradski nedeljnik NIN, izjavio da vlada ne planira krizni porez kako bi nadomestila troškove nastale zbog katastrofalnih poplava, i podvukao da neće odustati od onoga što je rečeno u ekspozeu premijera. „Osim činjenice da smo morali malo da odložimo stvari zbog poplava, ne odustajemo od plana. Odložili smo zakon o umanjenju neto zarada, rekli smo da će to ići u isto vreme kada se bude išlo na korekciju plata. Takođe, razgovaramo sa nadležnim ministarstvom oko dinamike uvođenja platnih razreda”, rekao je Krstić. Tanjug
objavljeno: 13.06.2014
Pogledaj vesti o: Poplave
