Izvor: Politika, 19.Maj.2014, 12:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poplave i zdravlje
Prevashodni značaj poplava je u opasnostima po ljudske živote i enormnim ekonomskim gubicima. One mogu da budu udružene i sa zarazama, ali je u savremenom svetu (za razliku od prošlosti) neposredni rizik od takvih dodatnih nevolja obično manji nego što se strahuje. Tome nesumnjivo doprinose preventivne mere koje sprovode, kako društvena zajednica, tako i ugroženi pojedinci.
Analiza posledica velikih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poplava u svetu pokazuje da je pojava epidemija crevnih bolesti verovatnija ukoliko su zagađeni izvori vodosnabdevanja ili populacija napušta svoje boravište. Obe ove okolnosti pratile su kataklizmu koja je upravo zadesila Srbiju. Međutim, s jedne strane, o opasnosti od zagađenja vode blagovremeno se vodilo računa, a s druge strane, ugroženi građani su organizovano izmeštani u objekte koji zadovoljavaju osnovne higijenske norme.
Opšte je pravilo da je epidemijski porast učestalosti ograničen na bolesti koje su već prisutne. Tako posmatrano, isključena je mogućnost pojave kolere, a na teoretski minimum svedena je šansa da se oboli od trbušnog tifusa ili dečje paralize, i to u slučaju da kao izvor zaraze posluži neki ilegalni imigrant. Preostaju zarazna žutica A, dizenterija i prolivi izazvani drugim klicama. Oprezni stručnjaci uz to bi naveli i infekcije nekim parazitima na koje ukazuje literatura.
Sve te bolesti prenose se zagađenom vodom, hranom i prljavim rukama te, imajući u vidu obimnost preduzimanih mera, nije verovatno da će uzeti veće razmere. Postoje, međutim, prouzrokovači koji aktivnim kretanjem prodiru kroz kožu. U ovom podneblju i današnjem vremenu realna opasnost preti od takozvanih leptospiroza, bolesti koje u normalnim okolnostima pogađaju ribolovce češće od drugih ljudi.
Gaženje vode povećava rizik od povreda oštrim predmetima, ali i od infekcija očiju, guše, kože i već postojećih rana, zagađenom vodom. Takvih incidenata svakako će biti više nego obično, ali ni oni neće uzeti zabrinjavajuće razmere.
Ako epidemiološka služba bude imala podršku vlasti, svi navedeni poremećaji zdravlja ostaće, bar kada je reč o većim epidemijama, na nivou neostvarenih pretnji. Nama najveća opasnost dolazi od krilatih prenosilaca zaraza, pre svega raznih vrsta komaraca, za koje se može očekivati da će, zahvaljujući poplavama, tokom predstojećeg leta dostići rekordnu brojnost. Sledstveno, razumno je strahovati od groznice zapadnog Nila i sličnih bolesti (srećom, malariju smo iskorenili pre skoro pola veka i mogućnost njenog unosa, mada postoji, nije trenutna pretnja).
Zabluda je što se strepnje od epidemija usmeravaju samo ka zaraznim bolestima. Odstupanje od životne rutine i neredovno uzimanje lekova mogu znatno povećati učestalost komplikacija šećerne bolesti, skoka krvnog pritiska, srčanih napada i slično. Psihofizički napori i iscrpljenost, uz materijalne gubitke, brigu o bližnjima i neizvesnu budućnost, vode masovnom odstupanju od uobičajene mentalne stabilnosti s dugotrajnim posledicama. Kod dece se to ispoljava mokrenjem u krevet, strahom od mraka, agresivnošću ili povlačenjem u sebe, a kod odraslih širokom lepezom reakcija na stres. I jednima i drugima potrebna je, uz trenutni smeštaj i ishranu, a zatim obnovu domaćinstava, i psihološka stručna pomoć.
Naš problem je što smo skloni da do krajnosti zapostavljamo stvarnu opasnost, a da zatim, kada je postanemo svesni, skrajnemo u preterivanje. Ono se ogleda u širenju alarmantnih vesti i posledične panike, koja otežava sprovođenje celishodnih preventivnih i protivepidemijskih aktivnosti. Posledice poplava biće manje ako, umesto svoje poslovične razbarušenosti, pokažemo nužnu građansku disciplinovanost. Tada ostaje na vlastima da dokazuju doraslost situaciji, ispoljavanjem potrebne mudrosti i posvećenosti poslu.
Profesor univerziteta
Zoran Radovanović
objavljeno: 19.05.2014.
