Izvor: Press, 28.Jun.2010, 04:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poplave desetkovale rod
Obilne kiše desetkovale su prinose na njivama u Vojvodini. Stručnjaci procenjuju da će ova godina biti najlošija za poljoprivredu u poslednjoj deceniji. Od poplava su stradale gotovo sve kulture. Na jesen ćemo jesti veoma skup hleb
- Sve površine pod kukuruzom i ostalim kulturama biće potpuno uništene ukoliko je voda dva dana bila preko vrha biljaka. Tokom proleća je znatan >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << deo setve kukuruza zakasneo, negde je sejano čak i u maju, pa je koren ostao plitko. Zbog kiša poljoprivrednici nisu stigli da stave kvalitetne herbicide i sada su njive zakorovljene i ne može im se prići. Osim toga, proletos su grad i bujice naneli velike štete, a ako se desi da zasuši u julu i avgustu, šteta će biti totalna. Sada nam treba sunca i temperatura od 25 stepeni, i tek onda se može koliko-toliko izvući žetva - upozorava profesor Đorđe Jocković, stručnjak za kukuruz iz novosadskog instituta za ratarstvo i povrtarstvo (IRP).
Kiše dozlogrdile
Stručnjaci upozoravaju da je već palo više kiše od višegodišnjeg proseka za leto i može se desiti da padavine ove godine dosegnu apsolutni rekord.
- Imamo uništene i poplavljene useve i kada je o kukuruzu reč, više ne mogu pomoći nikakve mere, pošto je u fazi intenzivnog rasta. Što se tiče ozime pšenice, situacija je još gora. Najbolja reč za to bi bila - katastrofa. Zimske padavine dale su poljoprivrednicima nadu i očekivali su rekordnu godinu, ali možda će upravo biti negativan rekord. Žetva će biti daleko ispod proseka - objašnjava Josković.
U Privrednoj komori Vojvodine kažu da procena štete na njivama još nije moguća.
- To ćemo moći da znamo tek kada se voda povuče - kaže Vida Žutić iz PKV.
Kako objašnjava profesor Jegor Miladinović iz IRP, od poplava će znatno stradati i suncokret.
Sve je dodatno pogoršano nemarom, pošto odvodni kanali nisu očišćeni, pa voda nije mogla da otiče, nego se zadržala na oranicama više dana. Zbog toga su nastale velike štete na njivama u Sremu, Banatu i Bačkoj, dok su u susednoj Hrvatskoj posledice znatno manje. Uprkos tome, u „Vodama Vojvodine" kažu da su učinili sve što je u njihovoj moći, iako priznaju da su kanali zapušteni.
- Atmosferske padavine su ove godine bile četiri-pet puta veće od prosečnih, a kod nas su znatno manje štete nego u okruženju. Crpne stanice su u pogonu 24 sata dnevno, a na svih 20.000 kilometara kanala imamo redovnu dinamiku održavanja. Istina, stanje na kanalima je daleko od idealnog, pošto su sada na 60 odsto od tehničkog normativa, što je dovoljno za prosečne padavine. Ali ovde se ne radi o kanalima, nego o nezabeleženoj količini padavina - kaže Vanja Barišić-Joković, portparol „Voda Vojvodine".
Ratari prepušteni sami sebi
I dok poljoprivrednici danonoćno pokušavaju da izbace vodu sa njiva, u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu su nezainteresovani za ovaj problem.
- Mi nemamo procenu šteta. Lokalne samouprave rade na terenu i to uopšte nije deo našeg posla - kažu u tom sekretarijatu.
