Izvor: B92, 26.Maj.2014, 13:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Poplave će oboriti privredni rast"
Sarajevo -- Katastrofalne poplave koje su sredinom maja zadesile Srbiju i Bosnu i Hercegovinu negativno će uticati na privredni rast obe zemlje u 2014.
Prema novom Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za JIE se navodi da su poplave izazvale humanitarnu krizu i više desetina mrtvih i milione raseljenih, kuće, usevi i stoka su izgubljeni i prekinute su glavne saobraćajne veze.
Poplave će, kako se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dodaje, bez sumnje negativno uticati na privredni rast u 2014. godini, ali je još suviše rano da se pun uticaj proceni.
U izveštaju se navodi da su još prisutni određeni izazovi koji zahtevaju akciju u finansijskom i fiskalnom sektoru, između ostalog, ograničavanje visokog nivoa nenaplativih kredita, koji su i dalje u porastu, zatim ponovno pokretanje rasta kredita za solventne korporativne klijente, ulaganje odlučnih konsolidacionih napora s ciljem obnavljanja fiskalne ravnoteže i smanjenje javnog duga, što će dodatno podstaći ekonomsku aktivnost.
Privreda jugoistočne Evrope (JIE6) je, inače, počela oporavak od recesije iz 2012. godine, i u 2013. ostvarila prosečan rast od 2,2 odsto. U ovoj i narednoj godini se u regionu očekuje rast od 1,9 odsto, odnosno 2,6 procenata, respektivno, prema najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za JIE.
Rast u 2014. i 2015. godini se očekuje zahvaljujući rastućoj spoljnoj tražnji, premda postoje značajni rizici koji umanjuju izglede za rast, uključujući tu očekivani uticaj nedavnih poplava u regionu, navodi se u saopštenju Svetske banke.
U 2013. godini svih šest zemalja JIE ostvarile su pozitivnu stopu rasta, a tome su doprineli dobra poljoprivredna godina i rast industrije u svim zemljama u regionu.
"U 2013. godini, jugoistočna Evropa počela je da se oporavlja od recesije", izjavila je direktorka Svetske banke za JIE, Elen Goldstin, dodajući da je privredni rast omogućila povećana tražnja za izvozom iz regiona u zemaljma sa visokim prihodima, posebno u Evropskoj uniji (EU).
Katastrofalne poplave sredinom maja, prema njenim rečima, predstavljaju humanitarnu katastrofu za nekoliko zemalja u regionu jugoistočne Evrope, i uticaće na ekonomski oporavak u narednih nekoliko godina, a razmere uticaja tek treba da se u celosti procene.
Prema navodima u izveštaju, u 2013. godini ostvareno je povećanje izvoza od gotovo 17 odsto, i to naročito zahvaljujući brzom rastu izvoza u Srbiji. Rast izvoza u 2013. godini ostvaren je prevashodno zahvaljujući izvozu mašina i transportnih sredstava, uglavnom iz Srbije i Makedonije.
Istovremeno, Albanija i Crna Gora imale su prilično značajan izvoz mineralnih goriva, dok su oko jednu četvrtinu izvoza sa Kosova u 2013. godini činili bazni metali.
Nasuprot tome, domaća tražnja u regionu je prošle godine smanjena je po stopi od 1,4 odsto. U vezi s tim, Goldstin kaže da Svetska banka ohrabruje zemlje u regionu zapadnog Balkana da se preorijentišu sa modela rasta koji se zasniva na domaćoj tražnji na rast zasnovan na izvozu, što će omogućiti i bolju integraciju na evropsko i globalno tržište.
Da bi se održala stopa rasta u regionu, prioritet za ove zemlje treba da bude dalje osnaživanje domaćih makroekonomskih osnova i politike, što treba da poveća njihovu produktivnost i otpornost na spoljna previranja. Pored toga, ekonomski oporavak ostvaren u poslednjem periodu predstavlja priliku za ponovno pokretanje strukturnih reformi koje su dugo odlagane. Prioriteti koji treba da omoguće rast i otvaranje novih radnih mesta su makroekonomska i fiskalna stabilnost, povećanje konkurentnosti i unapređenje veza, unapređenje veština i produktivnosti rada i jačanje upravljanja i borbe protiv korupcije, navodi se u Izveštaju Svetske banke.
"Imajući u vidu da je oporavak u toku, sada je vreme da se fokus stavi na stvaranje investicione klime koja će biti povoljna za rast zasnovan na izvozu i za unapredjenje povezanosti", navela je ona.
Domaća tražnja dodatno je smanjena usled pada doznaka u regionu u 2013. godini, što je odraz još uvek usporenog ekonomskog oporavka i preovladjujuće visoke nezaposlenosti u zemljama EU.
Imajući u vidu mali broj novootvorenih radnih mesta, smanjenje doznaka i ograničene mogućnosti kredita za privredu, prihodi domaćinstava i dobit preduzeća nisu bili dovoljni da se povećaju domaća potrošnja i investicije u regionu.
"Generalno gledajući, iako je oporavak doprineo privrednom rastu, zemlje u regionu imale su ograničen uspeh u pogledu pretvaranja ekonomskog oporavka u nova radna mesta", rekla je vodeći ekonomista i jedan od autora izveštaja, Galina Vinselet.
Dodala je da je stopa nezaposlenosti u regionu i dalje veoma visoka i da je u 2013. premašivala, u proseku, 24 odsto.
"Uporno visoka stopa nezaposlenosti i hronična nezaposlenost najprisutniji su među ugroženjim kategorijama stanovništva, kao što su mladi, žene i nisko-kvalifikovani", precizirala je Vinselet.
