Izvor: Večernje novosti, 30.Nov.2014, 22:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Poplava” dodela: Za 365 dana - 400 nagrada

AKO je suditi po računici u Srbiji se gotovo svakog dana nekom dodeli barem jedna nagrada ili priznanje. Dodeljuju ih ustanove, akademije, zadužbine... Dobijaju ih pojedinci, institucije, udruženja građana... Zvaničan spisak nagrada i priznanja koji se dodeljuju ne postoji, ali po nekim podacima ima ih oko 400. Najviše za književnost i prevodilaštvo, oko 110, potom za filmska, pozorišna, radijska i televizijska ostvarenja, više od 40. Slede nauka, likovne umetnosti i privreda, svaka sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << po petnaestak. Nagrade i priznanja dodeljuju se i u zdravstvu, prosveti, arhitekturi, novinarstvu, sportu...Neke od ovih nagrada, poput Zmajeve, Vukove, Dositejeve ili NIN-ove, dodeljuju se decenijama, i za dobitnike su velika čast i prestiž. Druge se, takođe, dodeljuju decenijama, ali su posle raspada Titove Jugoslavije promenile naziv, poput Oktobarske nagrade grada Beograda koja je sada Nagrada grada Beograda. Pojedine nagrade i priznanja su „u povoju“, dok se nekim još ne može uhvatiti „ritam“ dodeljivanja. To se naročito odnosi na nagrade, jer po definiciji podrazumevaju i novčani deo za dobitnika, pa se dodeljuju „kad ima para“.Ipak, uprkos onima koje su odavno obezbedile svoj status i imaju tradiciju, brojnost nagrada i priznanja, poslednjih godina, stvara opšti utisak njihove „inflacije“, olakog ustanovljavanja i dodeljivanja kao i nedostatka kriterijuma.- U pitanju je sveprisutan pad kriterijuma i standarda kvaliteta, koji su deo opšte relativizacije vrednosti i pomankanja društvenih normi u kojoj se Srbija nalazi od stupanja na put tranzicije - smatra profesor dr Ljubiša Despotović, sociolog iz Novog Sada. - Rušenje starog socijalističkog pravilnika socijalnih vrednosti i kulturnih standarda nije nadomestio izgrađeni građanski kodeks. Na razvalinama starog poretka, zacarili su prosečnost, malograđanština, snobizam, kič i turbofolk kultura, kao nesrećna zamena neizgrađenih standarda u društvu, obrazovanju i kulturi.DODELjUJU, ALI NE ODUZIMAJU Kada je reč o oduzimanju dodeljenih nagrada, što je u nekim zemljama praksa, u Srbiji su ti slučajevi sporadični. Uglavnom se dešava da je odlučeno da se nagrada nekom dodeli, pa žiri ubrzo promeni odluku. Ali, nije poznato da su nagrada ili priznanje nekom uručeni, a potom oduzeti. Iako je bilo povoda naročito kada je reč o privrednicima koji su dobijali nagrade za svoj rad, a potom krivično gonjeni. - Ne znam da su nagrada ili priznanje u Srbiji nekom oduzeti. Ali, iskreno, začudilo bi me da se to i desi u našoj sredini koja je odavno izgubila reflekse objektivnosti, samokritike, i potrebe povremene revalorizacije svoje baštine - smatra dr Ljubiša Despotović.Reč je, tvrdi profesor, o krizi vrednosti, jasnih standarda kvaliteta, nedostatku promišljene i planirane strategije vrednovanja stvaralaštva u Srbiji, bez obzira na delatnost. Posledica je „inflacija“ nagrada. Malo drugačije mišljenje ima kulturolog dr Divna Vuksanović, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Ona kaže da ni lično, ni profesionalno, nema ništa protiv velikog broja nagrada ni u oblasti kulture ni u drugim domenima stvaralaštva.- Hipotetički gledano, svako bi trebalo da bude adekvatno nagrađen za svoj rad, odnosno za kvalitet postignutog. Nagrađivanje u kulturi, na primer, valjalo bi da predstavlja instrument kulturne politike koji podstiče kulturno i umetničko stvaralaštvo. Zato se prvenstveno zalažem za podsticanje stvaralaštva mladih i različitih potkulturnih grupa kao što su žene, deca ili osobe sa posebnim potrebama. Tu, svakako, nije reč o inflaciji nagrađivanja - kaže profesorka Vuksanović.Ona misli da se u Srbiji nagrade uglavnom stiču na osnovi bilo političkih, bilo zasluga odgovarajućih lobija, ili posve proizvoljnih kriterijuma vrednovanja. Da se nagrade često dodeljuju i kao vid političke ili lobističke podrške, smatra i profesor Despotović.- To vremenom postaje kontraproduktivno, razočaravajuće i svedoči o našem padu u prosečnost i subjektivizam. Često se dešava da male zajednice, bilo da je reč o urbanim celinama ili esnafima, po svaku cenu žele da prevaziđu svoj provincijalizam ili nedostatak značaja hiperprodukcijom nagrada. Ne tako često, reč je i o našoj tradicionalnoj sklonosti da jedni drugima dižemo društvenu cenu, po sistemu, „ja tebi vojvodo, ti mene serdare“ - kaže naš sagovornik.Kada je reč o oduzimanju dodeljenih nagrada, što je u nekim zemljama praksa, u Srbiji su ti slučajevi sporadični. Uglavnom se dešava da je odlučeno da se nagrada nekom dodeli, pa žiri ubrzo promeni odluku. Ali, nije poznato da su nagrada ili priznanje nekom uručeni, a potom oduzeti. Iako je bilo povoda naročito kada je reč o privrednicima koji su dobijali nagrade za svoj rad, a potom krivično gonjeni.- Ne znam da su nagrada ili priznanje u Srbiji nekom oduzeti. Ali, iskreno, začudilo bi me da se to i desi u našoj sredini koja je odavno izgubila reflekse objektivnosti, samokritike, i potrebe povremene revalorizacije svoje baštine - smatra dr Despotović. KONFUZNI KRITERIJUMIKada je reč o krizi vrednosti, ona se pojavljuje i u kulturi, a najčešće se ispoljava kao nepotizam, konflikt interesa i pripadnost nekom „klanu“ odnosno interesnoj grupi. Osim toga, na vrednovanje takođe utiče i tržišni predznak kulturnih dobara i vrednosti, kao što su zastupljenost u medijima, rejtinzi čitanosti ili broj posetilaca kulturnog događaja. A, pošto naša sredina umnogome zaostaje u sistematskom estetskom obrazovanju i vaspitanju, kriterijumi za dodelu nagrada, gotovo u svim oblastima stvaralaštva su vrlo konfuzni i svode se na lični ukus onih koji odlučuju o dodeli nagrada. Često bez jasne i razgovetne koncepcije nagrađivanja odnosno propratne argumentacije - smatra dr Divna Vuksanović.
Pogledaj vesti o: Poplave

Nastavak na Večernje novosti...