Izvor: Politika, 02.Nov.2015, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomoć zaobišla valjevske vajate
Zoranu Simiću poplava uništila 11 objekata marljivo građenog etno-sela, ali ni posle godinu dana za pričinjenu štetu nije dobio nijedan dinar
Valjevo – Bez obzira na vedri duh i optimizam, Zoran Simić, zdravstveni radnik iz Valjeva, razočaran je odnosom grada i države prema njemu, tvrdeći da je primer zaboravljene žrtve prošlogodišnjih nezapamćenih poplava. U dva poplavna talasa, reka Obnica i Vragočki potok uništili su mu 11 objekata, ribnjak i nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stotina sadnica iz sastava etno-sela, koje je godinama gradio za potrebe razvoja seoskog turizma. Prema njegovoj proceni, pretrpeo je štetu veću od 30.000 evra, ali za ublažavanje posledica nije dobio nijedan dinar od grada i države, iako se radi o registrovanom seoskom domaćinstvu.
Svoj ambiciozni projekat, priča Simić za naš list, počeo je na dedovini u ataru sela Bobovske bare, udaljenom 20 kilometara od Valjeva, na padinama živopisne planine Medvednik.
– Namera mi je bila, i ostala, da na ovom bajkovitom terenu podignem etno-selo, jer je to dobra šansa da se ovaj kraj afirmiše kao turistička destinacija. Počeo sam pre devet godina sa obnavljanjem vodenice potočare a zatim sam uz puno truda i uloženog novca postavio pet vajata, sagradio sušaru, hlebnu furunu, više pomoćnih objekata i veliki ribnjak u kom je kada je došlo do poplave bilo preko tri tone ribe.Sve sam to gradio iz sopstvenih sredstava, odnosno od bankarskih kredita i upravo kada je trebalo da prva dva vajata u punom svetlu i komforu ponudim gostima, sve je presekla teška vremenska nepogoda.Da bi etno-selo funkcionisalo, planirao sam da na početku zaposlim dvoje do troje mlađih meštana, ali i da pojačam saradnju sa svim komšijama koji proizvode mleko, sir, kajmak, voće, med, meso i druge namirnice.Naprosto, ovaj prostor trebalo je da oživi i postane pravi magnet za turiste uz motivisanje drugih meštana da i oni uđu u gradnju etno-kutaka – objašnjava Simić, dodajući da je ova njegova zanimljiva priča u koju je uložio puno truda, novca i pozitivnih vibracija pala za jedan dan.
Simić ističe da je uredno prijavio nastalu štetu, o čemu svedoče i dva zapisnika komisije koja je izlazila na lice mesta i ispisala ceo „roman”. Međutim, na njegovo veliko iznenađenje i razočarenje posle toga zapisnici su završili u fiokama, a svi su zaboravili da on postoji.
– Kada sam posle duže vremena pošao da tražim odgovor kada ću i da li ću dobiti bilo kakvu pomoć, dobio sam odgovor da ne mogu da računam na pomoć zato što ne živim u vajatima. Objasnio sam im da se radi o uredno registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu sa projektom za bavljenje seoskim turizmom. Međutim, to objašnjenje za njih nije značilo ništa, već im je bilo važno da li ja živim u vajatu. Podsećanja radi, pomoć su dobili svi privredni subjekti koji su imali i najmanju štetu, poljoprivrednici i brojni pojedinci, jedino sam iz te solidarne podrške ja ispao. Prema podacima do kojih sam došao, moje registrovano domaćinstvo bilo je jedno od najteže oštećenih od poplava u gornjem toku reke Obnice. Brojni vlasnici putničkih automobila dobili su takođe pomoć zbog štete koju im je, početkom avgusta, na vetrobranima i limariji napravio krupni grad. Ovo je loša poruka za sve one koji žele samoinicijativno da započnu poslove, jer u slučaju neke nepredvidive vremenske situacije ne mogu da računaju na podršku. Zamislite, ako neko otvori pogon za reciklažu dotrajalih automobilskih guma, mora u njemu da stanuje kako bi stekao uslov za pomoć – kaže Zoran Simić.
