Izvor: Večernje novosti, 16.Mar.2016, 00:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Polise državi čuvaju milijarde

KADA su poplave 2014. poharale Srbiju, napravile su domaćinstvima i privredi štetu tešku 1,53 milijarde evra. Od toga je svega 37 miliona bilo pokriveno osiguranjem - jedva 2,4 odsto. Nažalost, imovina ni danas, kada je Srbija ponovo u vanrednoj situaciji zbog potopa, nije osigurana u većem procentu.- Nismo izvukli pouke posle velikih poplava koje su pogodile Srbiju 2014. Osiguranje od posledica poplava nimalo nije povećano u poslednje dve godine - kaže za "Novosti" Gordana Bukumirić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << predsednica izvršnog komiteta "Unika osiguranja". - U Srbiji nepunih osam odsto građana osigurava svoje kuće i stanove ili poslovne objekte od posledica vremenskih nepogoda. Od tog broja, prema našem iskustvu, svega 20 odsto domaćinstava izdvaja novac za osiguranje od posledica poplava.Bukumirić ističe da osiguravači u saradnji s državnim institucijama moraju da rade više na edukaciji i širenju svesti građana o značaju osiguranja imovine:- Kada bi država primenila nepopularnu meru i smanjila davanja iz budžeta za nadoknadu šteta od poplava, odnosno obezbedila pomoć samo onima koji nisu u prilici da iz svojih primanja izdvoje sredstva za osiguranje, svest o značaju osiguranja imovine bi se vrlo brzo razvila kod našeg stanovništva. - I za državu je isplativije da ova vrsta šteta bude nadoknađena od strane osiguravajućih kompanija. Ali ako država uvek posle neke nepogode izađe i kaže kako će svima nadoknaditi svu štetu, građani neće imati potrebu da se osiguraju.U "Dunav osiguranju" potvrđuju da je od okvirno tri miliona domaćinstava na tržištu Srbije osigurano manje od 10 odsto.- "Dunav" već niz godina nudi različite modele osiguranja za imovinu građana koji sadrže rizik poplave - ističe Ana Ćetković, direktor direkcije za neživotna osiguranja. - Odgovornost za štetne posledice poplava i drugih prirodnih rizika ne može biti samo u rukama države, ne sme izostati odgovornost pojedinaca, odnosno briga i prevencija za očuvanje vlastite imovine, koja zajedno sa brigom države predstavlja neraskidivu celinu.U "Aksa osiguranju" ističu da svaki kredit, za koji se kao garancija polaže hipoteka, treba da prati osiguranje od rizika prirodnih katastrofa, a ne samo od požara. Treba zakonski uvesti obavezu da se polisa od rizika požara automatski uveže i sa rizikom od poplave, zemljotresa, grada i ostalih prirodnih nepogoda. Tako će svako ko plati osiguranje od požara automatski imati osiguranje i od prirodnih katastrofa. ISPLATI SE I PETINAU "Đenerali osiguranju" moguće je uz osnovno, ugovoriti i dodatno pokriće osiguranja od rizika poplave, bujice i visoke vode.- Postoje dva načina: na punu vrednost objekta i imovine, što je retko i uglavnom nepotrebno; ili na prvi rizik, do 20 odsto od vrednosti kuće, što je adekvatnije i jeftinije. Jer u poplavama obično ne bude uništena cela kuća, već, na primer, podrum i prizemlje - objašnjava Nataša Đurđević, direktor sektora za komunikacije "Đenerali osiguranja".KOLIKO IZNOSE MESEČNE RATE- ZA stan veličine 60 kvadrata na ime osiguranja po standardnom paketu koji obuhvata osnovna požarna osiguranja i osiguranje od poplave potrebno je izdvojiti od 20 do 52 evra godišnje, u zavisnosti od vrednosti stana - podaci su "Unika osiguranja".U "Aksa osiguranju" navode da cena polise za privatnu kuću iznosi godišnje 1,2 evra na svakih 1.000 evra vrednosti. Za industrijski rizik, cena je nešto viša i kreće se od 1,5 do 1,8 evra godišnje...U "Dunavu" objašnjavaju da bi osiguranje prosečnog stana od 50 kvadrata uključujući stvari domaćinstva od osnovnih rizika, uz dodatno pokriće rizika poplave na područjima gde nije u prethodnoj godini bilo poplava, koštalo oko 5.000 dinara godišnje, tojest mesečno 417 dinara. Na područjima gde je u prethodnoj godini bilo poplava, cena se duplira.
Pogledaj vesti o: Poplave

Nastavak na Večernje novosti...