Izvor: Politika, 21.Maj.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pesma kao lek za nepogodu
Obrenovčanin Nemanja Matić, sportski komentator RTS-a, u dahu napisao stihove posvećene rodnom gradu u kojem mu je ostao otac. – Pesma se deli na „Fejsbuku” i izaziva suze
Obrenovčanin Nemanja Matić, sportski komentator RTS-a, ne može da se seti kog dana je izašao iz rodnog grada niti kada su mu helikopterom evakuisane majka i sestra. Sa ocem koji je ostao u poplavljenom gradu održava vezu „komunikacijskim lancem” u kome učestvuje desetak ljudi – spasioci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na terenu, kolege novinari, radio-amatera, ali i preko „Fejsbuka”. Njegova kuća u naselju Gaj, udaljenom oko 300 metara od obale Save, poplavljena je u prizemnom delu u potpunosti.
U razgovoru za naš list, Matić ističe da su svi iz njegovog kruga rođaka, prijatelja, poznanika, komšija – dobro. Upravo misleći na njih neprestano, dok su neki poput njegovog oca i dalje u ugroženom području, Matić je napisao pesmu i postavio je na društvenu mrežu „Fejsbuk”.
Za kratko vreme stihovi pesme „Pamtiš li naš grad?” preuzeti su i podeljeni (šerovani) nekoliko stotina puta. Na „Fejsbuku” se čak javila i jedna devojka koja je poželela da pesmu prevede na engleski i grčki jezik kako bi i stranci mogli da, kroz emotivne stihove, shvate šta se dešavalo u Srbiji prethodnih dana. U više stotina komentara na Matićevom profilu stižu poruke da ljudi plaču dok čitaju pesmu, ali i da ih hrabri ono što je Nemanja napisao.
– Ne bih da ovo ima zvuk patetike, ali stihovi su nastali u dahu za tri minuta. Verujte, ni danas ne znam koji je datum, dan. Od kada je nepogoda počela neprestano sam u kontaktu sa Obrenovčanima preko mobilnog, fiksnog telefona, na internetu. Imam prijatelje i komšije među spasiocima i policajcima, redovno me zovu i kolege novinari. Jedni da vide kako sam, drugi da pitaju da li nešto treba, pruže podršku. Druge sam ja kontaktirao da bih ostao u vezi sa ocem. U jednom trenutku sam shvatio da svima pričam isto. Pojavile su se slike i u tih nekoliko minuta „pauze” nastala je pesma – kaže naš kolega koji se osim sportskog novinarstva bavi i pisanjem poezije.
Matić dodaje da prethodne dane doživljava kao dane pomućene svesti. Dok je napuštao Obrenovac, scene potopljenog grada pretočio je u stihove. A i tokom razgovora za naš list, stalno su mu navirala sećanja.
– Ako je grad uništen, moraćemo da ga sredimo. Zato sam se setio svog prvog treninga ili smešnih frizura na fotografijama iz osnovne škole, bez kojih su mnogi sada ostali, jer ih je voda uništila – priča naš sagovornik.
Matić je pesmu završio optimistično. Nemanja kaže da iako ima ogromnu podršku kolega sa Javnog servisa, nastavlja da radi upravo da bi odagnao misli od katastrofe. Pokušava i da razmišlja o tome da sledi veliki posao sređivanja Obrenovca. Nada se da će dan povratka u rodni grad doći što pre.
– Pokušao sam da odem u Obrenovac, ali ne dozvoljavaju da civili uđu u grad. Verujte da jedva čekam da se vratim – iskren je najmlađi sportski komentator RTS-a.
A. C.
----------------------------------------------
Pamtiš li naš grad?
* Svim dragim Obrenovčanima
Pamtiš li naš grad?
Pamtiš li topli maj?
Kad sve procveta na Rojkovcu
i kad ozeleni Gaj?
Pamtiš li kad dođu laste
i neke retke ptice,
u naše Belo polje,
dole kod Potkovice?
Pamtiš li centar grada?
Konak, biblioteku?
Pamtiš li kada si prvi put,
spustio čamac na reku?
Pamtiš li miris trešnje... Bagrema?
Pamtiš li mirnu Savu što drema,
i ćuti kao ogledalo čista?
Pamtiš li kupača trista
na Zabranu?
Pamtiš li Zabrežje?
Alase što bude zoru
i bacaju bele, pletene mreže,
tiho i nečujno, kao na moru?
Pamtiš li voćke sveže,Ratarske,
i prvi sneg u Rojkovcu što steže
i ledi dah?
I penzionere što u kasnu jesen bacaju balote,
i igraju šah.
Pamtiš li kad se na dolmi
rascveta maslačak
kao svetlucavi prah?
Pamtiš li stadion?
Kada je Raba ušla u prvu ligu?
Pamtiš li vesele elektrance u Migu?
Profesore što su predavali i našim očevima,
Sećaš li se kad podele kečeve svima,
pa ćute?
Kad ništa ne znaš, oni se ljute,
pa ti se smeju.
Pamtiš li Ušće, Ratare, Skelu
i ljude što na polju seju?
Pamtiš li Mladost, pecanje, kanale?
Kada smo lovili Kedere male
što u vodi svetlucaju
kao olova trag?
Seti se '81. kada se prvi put izlilo?
Kad nam je sve odneo vrag!
Seti se kada se gradio Stočnjak,
škola Jovanović Zmaj?
Kad su se podigle Topolice
i izgradio Gaj?
Pamtiš li hotel, malu maturu?
Pamtiš li svoju smešnu frizuru?
Pamtiš li Bazen i Dom kulture?
Pamtiš li časove fiskulture?
Pamtiš li kajak-kanu šupu?
Pobedu Iskre u gradskom kupu?
Pamtiš li Tentovu balet trupu
i folkloraše?
Pamtiš li drugove, komšije naše?
Pamtiš li naš grad?
Osamnaeste rođendane?
Gradske bircuze i kafane?
I letnju kišu toplu ko suza
što retko kane?
Ta kiša pada jako – ali i brzo stane!
Pamtiš li letnje bazene,
kada sezona krene?
Pa svaki dan na istom mestu svi...
Znam da si barem jednom,
sa nama bio i ti!
Pamtiš li cevku? Banju?
I ljude koji su tamo od aprila,
noću i danju ?
Pamtiš li naš grad?
Kupanje na pontonu?
Gradsku pešačku zonu?
I one bez bontona – i one po bontonu ?
Seti se prvog treninga,
što nam je držao Arsa!
Seti se Pčelice, Pivnice,
Saše, Trenda i Marsa...
Osnovnih škola, zaprežnih kola,
koja po nekad prođu kroz grad...
Seti se kukanja na Elektrane
koje nas truju i šire smrad!
Seti se deponije pepela, šljake...
Što često zna da muči seljake.
Velikih dimnjaka dole na Savi?
A ko će sada struju da pravi?
Naselja Sava, pod kojim spava
velika reka, izvornica.
Ne možeš rukom da je zadržiš,
pred njom odletiš kao ptica.
Njeno je korito čudnog soja
i ona neće uvek da ćuti,
Kad ne znaš kakva je sudbina tvoja,
nemoj na reku da se ljutiš.
Nisi ti kriv – nije ni ona,
prirodi niko ne menja ćud.
Sada se spremi, posao čeka,
obnova, muka, želja i trud!
Samo se seti našeg grada
i nemoj gorke suze liti.
opet će naš dragi Obrenovac
Prelepa varoš biti.
objavljeno: 22.05.2014.
Pogledaj vesti o: Poplave
