Izvor: Nezavisne Novine, 09.Mar.2016, 21:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pekić & poplave u kampanji

Dan pre nego što je predsednik Srbije, na predlog Vlade, raspustio parlament, prošle srede na beogradskom Cvetnom trgu otkriven je spomenik jednom od najvećih jugoslovenskih i srpskih pisaca XX veka Borislavu Pekiću.

Ko ne zna šta je Pekić pisao, ne treba mu ništa objašnjavati; onima koji su život proveli sa delima velikana još manje. Dakle, zadužio je svoju zemlju i zaslužio ulicu u svakom gradu, biste, škole, biblioteke...

Pa, šta je sporno? Ništa sem što su >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << mrtvog pisca ubacili u prljavu političku kampanju. Formalno ne predizbornu, jer su izbori raspisani tri dana kasnije, ali da u pretpredizbornu, koja non-stop traje. Nogu je povukao premijer lično, pošto je baš on oktrio spomenik, zajedno sa suprugom Bore Pekića Ljiljanom.

Suštinski jedino pravo pitanje postavio je Srpski PEN, čiji je Pekić bio dugogodišnji potpredsednik: zašto spomenik velikom piscu nije otkrio neko od njegovih najbližih književnih savremenika i prijatelja? Jer, premijer može biti njegov obožavalac, ali prijatelj svakako nije. Još manje saradanik, štaviše u vreme Pekićeve kratke političke karijere u novom srpskom višestranačju pre četvrt veka, bili su na suprotnim stranama - Vučić mladi Šešeljev radikal, Pekić demokrata, kog je upravo taj isti Šešelj potukao do nogu na lokalnim izborima.

Dodatno ulje na vatru dolila je Ljiljana Pekić porukom razaslatom putem društvenih mreža i potom publikovanom u svim medijima da bi "to što je spomenik Borislavu Pekiću otkrio lider SNS Aleksandar Vučić sam pisac smatrao zasluženim šamarom demokratama".

Konfuziju nastalu jednim van svake sumnje polititantskim gestom precizno je definisao Pekićev politički prijatelj i nesumnjivo prozvan kao jedan od ošamarenih Dragoljub Mićunović: "Sadašnja vlast neće samo sadašnjost. Ona hoće da vlada i da bude vlasnik i budućnosti i prošlosti", s crnohumornim dodatkom: "Dođe mi da ne umrem kada vidim ko mi može podići spomenik."

Verovatno bi bilo bolje da su se Mićunović & DS & sve stranke proistekle iz DS-a zapitali hoće li premijer otkriti jednom i spomenik ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću? Jer se to očito čita između redova, a i Vučić sve više uživa u poređenju sa Đinđićem, kao i u simbolički gotovo grotesknom ritualu odavanja počasti Đinđiću kada 12. marta Vučić predvodi svoje ministre na mestu atentata. No, kako je izostalo krunsko pitanje, Mićunovićev sarkazam povukao je novi talas koji se slaže u pitanje koje je Vučićeva Srpska napredna stranka definisala, parafrazirajmo kao otkud Mićunoviću ideja da će mu neko dići spomenik?

Pitanje toliko imbecilno da se njime uopšte ne treba baviti.

Na sreću, posle neuspešnog licitiranja ko je više uložio u oduživanje Pekiću, demokrate ili naprednjaci/bivši radikali, bivša ili sadašnja vlast, prepirka je stala.

Raspisani su izbori.

A onda je stigao novi poplavni talas. Misli se, naravno, na stvarne poplave, na sreću ni približno teške kao one iz maja 2014, ali za potopljene podjednako traumatične i štetne u svakom smislu.

I još jedan predizborni poen za premijera - svima će ekspresno biti nadokanađena šteta, čak iako su sami krivi za to što ih voda nosi. A, krivi su jer su gradili kuće tamo gde im nije mesto, nelegalno, pa su legalizovane za bednih stotinak evra (ili još nisu, što izgleda da ne menja stvar); krivi su što nisu osigurali imovinu od elementarnih nepogoda, pa čak i što sirota vlast nije propisala obavezu osiguranja; krivi su što bacaju kabasti otpad u vodotokove i time u vreme kiša i topljenja snega stvaraju veštačke brane bujicama, koje se ovda razalivaju na sve strane i plave kuće, njive, voćnjake, šume. I stvaraju klizišta koja odnose sve mukom stečeno.

I, da ne bude zabune, uz dužno poštovanje retkima, po svim tačkama, izuzev onog obaveznog osiguranja, mnogi poplavljeni građani jesu krivi, posebno za divlju gradnju i divlje deponije.

Ali, ako su krivi, što im država prašta i nadoknađuje štetu po ubrzanom postupku? Da bi opet, kao i posle poplava 2014, na istim mestima podizali kuće i na istim mestima bacali smeće?

Ili zbog toga što je u vreme kampanje za vanredne republičke, redovne pokrajinske i lokalne izbore, to odlična reklama za vlast? Primerice, ko iz Lučana, koji su sada stradali više nego 2014, neće zaokružiti broj 1 na izbornoj listi ako pre izlaska na biralište dobije obeštećenje? Utisku važnosti čitave stvari značajno doprinosi i vešto tempirani premijerov bes protiv neimenovanih direktora neimenovanih javnih preduzeća.

Nije ni po pitanju upotrebe Pekića, ni poplava, vlast koju čine koalicije oko SNS i socijalista ekskluzivna, tako bi se ponašala svaka vlast. Još preciznije, tako se u Srbiji već decenijama ponaša svaka vlast u vreme kampanje. Obećanja deli kapom i šakom, a kad na vlast dođe okrene ćurak pa počne da zateže i gricka zajednički i budžete građana kao da je novce napala najezda glodara.

Na sreću, ova će formalna kampanja biti kraća nego mnoge ranije, a i vlast se ne brine mnogo za rejting - sva istraživanja javnog mnenja pokazuju da je daleko ispred konkurenata - pa će se možda manje utrkivati za glasove.

Može biti i da će premijer, sada tehnički, a ubuduće još jednom pravi, tokom predizborne utakmice stvarno smeniti najodgovornije za poplave. Ako, našalimo se malo, stigne do njega. Ima tu poteškoća, ako je verovati njegovom koalicionom partneru, tehničkom ministru za vanredne situacije, neponovljivom Velimiru Iliću - za poplave je kriv Bog.

Onaj što je, gle čuda, usred marta pustio nedopustivo veliku količinu kiše.

Nastavak na Nezavisne Novine...