Izvor: Akter, 22.Sep.2014, 10:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pakistan: Brane hirocentrala izazivaju poplave
Stotine hiljada Pakistanaca već pet godina svake jeseni beži od poplava dok nekoliko stotina miliona dolara dostiže šteta u poljoprivredi od koje većina te zemlje živi
Istorijski rekord je bio 2010. godine kada je bilo poplavljeno 20
odsto pakistanske teritorije. Tada je bilo ugroženo 20 miliona ljudi
ili deset odsto ukupnog stanovništva.
Od britanske kolonijalne ere, završene 1947. godine proglašenjem
nezavisnosti, Pakistan >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << je izgradio infrastrukturu kako bi se suočio s
nabujalim rekama koje prolaze kroz celu zemlju.
Pakistan ima najveću zemljanu branu u svetu, u Tarbeli, severno od
glavnog grada Islamada.
Uz nju ima još najmanje 150 velikih brana, a 30 odsto proizvedene
struje dolazi iz hidro-centrala. Ipak, višečasovne restrikcije
struje su gotovo svakodnevne.
Međutim, poplave sve više dovode u pitanje efikasnost brana. "Brane
ne sprečavaju poplave već ih podstiču", ocenio je ekonomista Kajsar
Bengali.
"Brane samo zadržavaju vodu, zbog čega nivo reka raste. Tokom 2010.
godine višak vode nije bio toliko veliki kao 1976. godine, ali je
ipak izazvao ogromne poplave jer se nivo reka drastično digao (zbog
brana)", dodao je Bengali.
Ta zabrinutost je istaknuta i u ranijoj studiji iz 2000. godine kada
je navedeno da krčenje šuma zbog izgradnje brana podstiče poplave.
Rasprava se vodi i oko čišćenja jezera. Rukovodioci smatraju da
voda u jezerima treba da ostane kako bi se proizvodilo više struje,
dok drugi smatraju da je treba redovno ispuštati i čistiti jezera da
bi se smanjila mogućnost poplava.
Pakistanski stručnjak za vode Muštak Gadi izjavio je da se
ovogodišnja najveća poplava koja je ugrozila 2,5 miliona ljudi,
dogodila zbog povećanja nivoa reke Čenab, nadomak koje je velika
brana izgrađena za vreme britanske kolonijalilne vlasti.
Gadi smatra da ta brana više nije efikasna jer nije očišćena i
puna je otpada.
Čišćenje brana je složeno i skupo. Pakistan zbog toga traži
finansijsku pomoć iz raznih izvora, poput Azijske banke za razvoj ili
Svetske banke.
Uz pomoć Svetske banke, Islamabad je uspeo da 2010. godine renovira
branu Taunsa, u Pendžabu, za 144 miliona dolara (112 miliona evra).
Ali to nije sprečilo ovogodišnju poplavu.
I ove godine vlasti su morale da otvori deo brane za preusmeravanje
vode koja je pretila da ugrozi velike gradove. Višak vode je
preusmeren u manje naseljene oblasti, što opet predstavlja neuspeh u
kontrolisanju rasta nivoa reka.
Gadi ocenjuje da brane "stvaraju iluziju sigurnosti u oblastima s
rizikom od poplava". Po njegovim rečima, više od 300 pogibija je
moglo da se ove godine izbegne, da su vlasti sprečile izgradnju sela
u tim područjima.
Uprkos upozorenjima stručnjaka, pakistanska vlada kojoj je
proizvodnja struja prioritet, gradi brane, među kojima jedna, u
Gilgit Baltistanu na severu, košta 14 miliona dolara (11 miliona
evra).
Pogledaj vesti o: Poplave
