Izvor: Politika, 10.Jun.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ova vlada ima još pet meseci za zaokret
Moramo da budemo realni, da ne namećemo socijalne i političke troškove više nego što je potrebno, ali ne smemo da budemo ni suviše bojažljivi, jer nećemo rešiti problem
Dušan Vujović, ministar privrede, kaže da nije obeshrabren što se u poslednjih mesec i po dana privredna slika Srbije pogoršala nakon poplava. Više bi ga pogodilo ukoliko ekonomski zaokret ne bismo počeli da pravimo u roku od pet, šest >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili sedam meseci. Na medijske spekulacije da nije u dobrim odnosima sa premijerom Aleksandrom Vučićem odgovara da su bez osnova, a iznenađuju ga i slični napisi povodom nedavne ostavke dve njegove savetnice.
Kojim merama očekujete da postignete preko potrebni privredni rast?
Imamo tri tipa mera. To su mere iz oblasti makroekonomske konsolidacije, a na prvom mestu fiskalna konsolidacija koja omogućava program s MMF-om. To su još pet, šest mera koje bi trebalo da na kratak rok podstaknu neke sfere privrede kao što su subvencionisane kamate za kredite privredi kako bi oni koji dobro posluju nastavili da rade. To je i gradnja jevtinih stanova što će pomoći i građevinskoj operativi, ali i onima kojima ti stanovi trebaju.Borba protiv sive ekonomije, subvencije za zapošljavanje, odnosno prevođenje radnika iz sive zone u legalne tokove.
Koje dugoročne, strukturne mere, predlažete?
Moramo da rešimo breme prošlosti od 157 preduzeća u restrukturiranju, kao i javna preduzeća koja su rak-rana ove privrede. Za polovinu povećanja javnog duga s 30 na 65 odsto BDP-a razlog su javna preduzeća, a ne minus u budžetu kako svi misle. Taj deo javnog duga su povećali njihovi gubici i za njih date državne garancije. Cela javnost se bavila time da li treba smanjiti plate i penzije, a enormne svote su otišle „ispod radara”.
Dobili ste vruć krompir da kao ministar privrede rukovodite javnim preduzećima. Šta očekujete od tog posla i da li ćete moći da profesionalizujete upravljanje javnim preduzećima?
Kao Ministarstvo privrede zaduženi smo za njih, ali ćemo sarađivati sa resornim ministarstvima. Na nama je da ocenjujemo efikasnost upotrebe državnih resursa, što podrazumeva i dobro upravljanje, odnosno dobar menadžment. Predložiću da se Zakon o javnim preduzećima promeni tako da se primeni priznati model da svi od parlamenta, državnog revizora, imaju svoju ulogu, jer javna preduzeća o svom radu moraju njih da izveštavaju. Sva naimenovanja će biti po profesionalnom kriterijumu, javna, transparentna, a najvažnije je da će neko moći da ima te čuvene visoke plate samo ukoliko ostvari natprosečne rezultate. Ukoliko toga nema plate će biti na zagarantovanom, budžetskom nivou. Najvažnije je da ta preduzeća počnu da ostvaruju dobit. Kod mnogih od njih standardi upotrebe sredstava pokazuju da mogu da se ostvare velike uštede. Mnogo je bezbolnije praviti uštede smanjenjem troškova u velikim sistemima, kao što je EPS, nego smanjivati plate i penzije.
Imajući to u vidu da li smanjenje plata i penzija može da se izbegne?
Te krupne odluke donose se na nivou vlade. Moj pristup je da rešenje mora da se nađe, a pokušaćemo da ga nađemo tamo gde je najmanje bolno. Lako je iseći plate i penzije, ali to je najbolnije. Moj stav je da uštede moraju da se traže na svim mestima.
Novi rok za završetak restrukturiranja društvenih preduzeća je 1. januar 2015. godine. Da li ste spremni da taj posao do tada završite i da li je to realno?
Dobili smo dodatno vreme da se sva ta preduzeća propuste kroz „filter” i za sve njih napravićemo precizan plan. Osećam se kao hirurg koji mora da uklanja metastaze, jer nema srećnih rešenja. Važno je da pacijent, a to je privreda Srbije, sve to preživi, da radnici dobiju socijalne pakete, da ih gubitak posla što manje pogodi i da se sačuva ono što može. Namera nam je da podelimo preduzeća u najmanje tri grupe, da se sistemski zakoni za rešavanje njihovog statusa do kraja jula usvoje i da sva preduzeća uđu u proces do kraja godine.
Da li za Vas imaju neku praktičnu vrednost lične karte tih preduzeća koje je tražio Vaš prethodnik?
Neku vrednost imaju. One su samo zbir postojećih informacija, a za mene je bitnije da li ta preduzeća imaju sposobnost da iz restrukturiranja izađu i nastave da žive, a toga u ličnim kartama nije bilo. Na primer, da li su tehnološki sposobna da uhvate korak sa zahtevima tržišta.
Da li se bojite da bi ova vlada u nekom trenutku, zbog pritiska javnosti, mogla da odustane od najavljenih reformi?
Očekujem podršku za socijalne i političke posledice ovih teških reformi. Moramo da budemo realni, da ne namećemo socijalne i političke troškove više nego što je potrebno, ali ne smemo da budemo ni suviše bojažljivi, jer nećemo rešiti problem.
Šta mislite o predloženim izmenama Zakona o radu, da li su stimulativne za privredu?
Jedan deo tog zakona uticaće na procese razrešenja statusa starih preduzeća, na javna preduzeća, novo zapošljavanje. Mene, pre svega, interesuju oni delovi koji utiču na razrešenje bremena prošlosti i na budućnost. To su članovi koji jednostrano posmatraju prava radnika kao da oni žive u nekoj Švedskoj gde postoji neograničen izvor sredstava. Radnici, menadžeri i država moraju da budu usmereni ka istom cilju. Moja primedba sindikatima je da nisu realni u svemu što zastupaju. Voleo bih da u tom zakonu nema recidiva prošlosti poput minulog rada, toplog obroka. Minuli rad je kategorija koja na loš način meri doprinos, produktivnost. Većina ljudi bi trebalo da je minuli rad valorizovala kroz napredovanje na poslu. Nema smisla da Zakon o radu da sindikatima pravo da mogu da zaustave proizvodnju i tako smanje kolač, dohodak, koji treba da podelimo. Ne želim da iko bude povređen, ali to je ona situacija da su svi u pravu, a da je rezultat potpuno apsurdan.
Na čelu ste tima za Železaru u Smederevu. Da li je rešenje na vidiku?
„Železara” pravi 8,5 miliona evra gubitka mesečno. Najmanje sedam investitora „gleda” „Železaru”, ima ozbiljnih interesenata i njihove prve ocene su pozitivne. Razmatraju se mogućnosti od punog korišćenja kapaciteta, preko postojećeg smanjenog. Ima investitora koji su spremni da sve preuzmu na sebe, do onih koji bi da budu u partnerstvu sa državom. Narednih meseci bićemo načisto koja je strategija najbolja. Bolje je da to bude integralna proizvodnja od početka do kraja, jer sada imamo samo parcijalnu.
Da li ćete zadržati postojeći model privlačenja investicija preko SIEPA?
Takav model imaju mnoge zemlje, nismo ga mi izmislili. Cilj je da se investitorima, kroz podsticaje i stimulanse, nadoknade nedostaci u poslovnom okruženju.
Da li ćete zadržati model privlačenja koji investitoru daje do 10.000 evra po radnom mestu?
Razni modeli su mogući. Mnoge investitore ne interesuje keš, već optimalna zaposlenost, profitabilnost, prodaja proizvoda.
Kako izbeći zloupotrebe u dodeli državnih para?
Kad se novac daje direktno, verovatnoća zloupotreba se povećava. Investitorima treba ukloniti prepreke, izgraditi infrastrukturu ako je potrebno, a novac dati samo ako nema drugih opcija i to ne plaćanjem unapred za otvaranje radnih mesta, već povraćajem sredstava ili plaćanjem poreza retroaktivno. Mnogo je bolje da država za istu sumu novca, u sadejstvu sa lokalnom samoupravom, ponudi investitorima dobre uslove poslovanja.
Ko će Vam biti savetnici i zašto su Vas postojeće dve savetnice napustile?
Još nikog nisam imenovao, iako imam neke ljude u vidu za ta mesta. Mene iznenađuje toliko spekulacija na tu temu. Od ranije poznajem i Anu Trbović, koja je dekan FEFA na kome sam predavao, kao i Miroslavu Milenović. Imenovao sam ih za savetnice da bih obezbedio kontinuitet. Ana Trbović je sama rekla da će to da radi kratko zbog punog angažmana na fakultetu, a Miroslava Milenović je napustila ministarstvo obrazlažući to profesionalnim i ličnim razlozima kako je i navela u pisanoj ostavci.
---------------------------------------------------------------------------------
S Vučićem sam u dobrim odnosima
U medijima se spekuliše da niste u dobrim odnosima sa premijerom i da ste čak nudili ostavku zbog prozivke na javnoj sednici vlade koja je održana zbog poplava?
Premijer i ja se slažemo oko programa vlade – rešavanja problema u preduzećima u restrukturiranju, problema javnih preduzeća, donošenja ključnih zakona iz nadležnosti Ministarstva privrede. Oko toga nema nikakvih nesuglasica, već naprotiv. Podizanje galame u medijima oko nečega što se desilo pre mesec dana, kada se zemlja zbog poplava nalazila u vanrednoj situaciji, mene je, iskreno, veoma začudilo. Čitava situacija je bila banalna i nikako nije uticala na saradnju, odnose i posao koji svi u vladi, na čelu sa premijerom, zajedno obavljamo.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 10.06.2014.
.jpg)
