Izvor: RTS, 22.Jan.2015, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osiguranje umesto solidarnosti
Da je trebalo da se osiguraju svi se obično sete kada je već kasno. Prošlogodišnje poplave bile su dobra lekcija za većinu, samo je pitanje jesmo li spremni da učimo. Da li će novoizgrađene kuće biti osigurane za slučaj da se nepogode ponove.
Pošto se osam meseci posle poplava >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << , umesto u svojoj kući, budila u privremenom smeštaju, Slađana Ivanović danas nema dilemu. Za novu kuću, sagrađenu iz donacija, njena porodica će platiti osiguranje.
"Mislim da ne bih mogla ponovo da preživim, ne mora samo poplava da se dogodi, može i požar, može i lopov da vam uđe u kuću, može svašta da se desi, da znamo da ćemo da dobijemo nešto", kaže Obrenovčanka Slađana Ivanović.
Da se novac više ne bi sakupljao dobrotvornim akcijama, država će iz donacija platiti jednogodišnje osiguranje za obnovljene kuće.
"Ako se ne daj bože poplava ponovi da mogu da budu sazidane iznova bez troška za domaćinstva ili za državu. Cena osiguranja svih tih kuća je ravna ceni zidanja pola jedne", rekao je direktor Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja Marko Blagojević.
To je od 30 do 60 evra godišnje po domaćinstvu, ili - 2,5 do 5 evra mesečno da stres bude manji kada se upale crvene meteorološke lampice i nebo otvori baš nad vašom kućom.
Ima Obrenovčana koji bi mirno da spavaju, ne gledajući u nebo. Pošto su naučili razliku između poplava i bujičnog talasa, platili bi kažu da se zaštite i od kiše meteora. Drugi veruju da se hiljadugodišnje vode neće ponoviti baš ovde.
"Imam tri objekta i ta računica koju sam ja izvela ne može da pokrije moje poslovanje. Svesno ulazimo u neku vrstu rizika", rekla je Olivera Crnogorčić Blažić iz Poslovnog kluba Obrenovac.
Mirko Stanojević iz Poslovnog kluba kaže da je nezgodno posle 24 sata kada se probudite i vidite da nemate ništa, da je sve uništeno. "Tražio sam da me osiguraju od svega, jer pravo na kiks više ne postoji", smatra Stanojević.
Međutim, u Srbiji ne postoji dovoljno razvijena svest da ulažući malo, možete da dobijete znatno i kad mislite da ste izgubili sve.
Po stanovniku ulažemo maksimalno 80 evra godišnje za sve vrste osiguranja. Daleko od prosečnog Švajcarca koji izdvaja više od 6.000 evra ili Slovenca koji daje više od 1.000 evra godišnje. Da ublaži štetu i izdvajanja iz državne kase, susedna Rumunija uvela je obavezno osiguranje od elementarnih nepogoda.
"Obaveznost donosi masovnost, a masovnost donosi povoljnije cene, povoljnije uslove osiguranja, da je svako domaćinstvo bilo obavezno da se osigura, svako domaćinstvo koje je bilo oštećeno bi dobilo naknadu", naveo je Ivan Grujić iz Osiguranje "Unika".
Zaposleni u osiguranjima kažu da je još rano da sudimo da li smo naučili lekciju iz majskih poplava. Možda bismo mogli da se ugledamo na Čehe čija je trećina teritorije krajem devedesetih bila poplavljenja, a osiguranje je nadoknadilo tek deset odsto štete. Kada se velika poplava ponovila 2012. polovinu štete je platilo osiguranje.
