Izvor: RTS, 07.Mar.2015, 21:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osiguranje od poplava i dalje retkost
Prošle godine je samo dva odsto domaćinstava imalo polisu za rizik poplava. Svest građana da osiguraju svoju imovinu od ovog rizika nije se promenila, pokazuju podaci najvećih osiguravajućih kompanija, koje ove godine ne beleže veći broj ovih polisa.
Domaćinstvo Gavrilovića lučanskog sela Dljin prošle godine je poplavljeno. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Sa 100 hiljada dinara pomoći države popravili su kuću. Da su bili osigurani, osiguravajuća kuća nadoknadila bi im svu štetu. Zbog lošeg iskustva, ali i nepredvidive Bjelice sada razmišljaju o polisi.
"Uglavnom je najbitnija cena osiguranja, koje su vrednosti toga, koliko bi to koštalo, kakve su rate i kakva je ponuda tog osiguranja", priča Dragić Gavrilović iz Lučana.
Prosečana cena polise osiguranja koje bi štitilo domaćinstvo od poplava i drugih elementarnih nepogoda, za stan ili kuću od 50 kvadratnih metara, iznosi 50 evra godišnje.
Trista pedeset devet kuća koje su bile potpuno uništene i čiju je obnovu pomogla država uz pomoć donacija, biće osigurane.
"Procena je da bi osiguranje za te kuće koštalo između 30 i 60 evra godišnje, znači od 2,5 do pet evra mesečno. Cena osiguranja na godišnjem nivou svih kuća koje su nove izgrađene u procesu obnove je ravna ceni zidanja pola jedne", kaže Marko Blagojević iz Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima.
Ipak, bilo je i onih koji su hteli da se zaštite, ali su odbijeni. Naime, objekte na područjima visokog rizika vrlo je teško osigurati.
Jugoslava Smiljković-Stojanović iz "Dunav osiguranja" navodi da klijent može biti odbijen ukoliko je njegov objekat podignut na klizištu bez građevinske dozvole, a takvih je, kaže, mnogo. To su, kako kaže, područja koja predstavljaju rizik za građanina, ali i za kompaniju koja treba da preuzme osiguranje.
Pre majskih poplava, svaki stoti poljoprivrednik, čija je imovina stradala, bio je osiguran.
Iako je voda nanela više od 10 miliona evra štete, ni ove godine interesovanje za osiguranje nije poraslo.
Dragan Filipović iz "Đenerali osiguranja" kaže da je osiguranje poljoprivrede i useva od poplava u ovoj kompaniji ukinuto pre dve godine, zbog toga što poljoprivrednici nisu bili zainteresovani za ovu vrstu osiguranja.
Ekonomski stručnjaci iz oblasti osiguranja tvrde da bi uvođenje obaveznog osiguranja domaćinstava bilo rešenje problema za objekte u rizičnim zonama, ali i toga da država finansira saniranje štete. Slične mere su uvedene u Rumuniji posle poplava i u Turskoj posle zemljotresa.
Jelena Kočović, profesorka na Ekonomskom fakultetu, smatra da, ukoliko bi osiguranje od poplava i drugih elementarnih nepogoda bilo obavezno kao što je obavezno osiguranje od auto-odgovornosti, onda bi svi bili u obavezi da ga imaju. Tu spadaju, kaže, i oni koji su u visokim zonama rizika, jer bi osiguravajuće kompanije mogle da izravnaju rizik.
Osiguravajuće kuće tvrde da štetu od polave domaćinstvu isplaćuju najkasnije 15 dana od podnošenja zahteva sa svim potrebnim dokumentima. Kažu i da se polisa može koristiti koliko god puta voda ošteti kuću iste godine.
Pogledaj vesti o: Poplave
