Izvor: Magyar Szó, 11.Jul.2015, 21:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko ne razmišlja o izbegličkim kampovima
Mađarski parlament je u ponedeljak usvojio promene zakona koji se odnose na dobijanje izbegličkog statusa i koji omogućavaju izgradnju graničnog zida na mađarsko-srpskoj granici. Istovremeno sve veći broj migranata stiže u Srbiju: ovih dana je u Suboticu i Kanjižu stiglo više od hiljadu njih. U ovoj situaciji bi se, prema mišljenju pokrajinskog štaba za vanrende situacije, moralo proglasiti vanredno stanje.
- Vanredna situacija se može proglasiti ne samo u slučaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << poplava, požara, suše, snega i veće količine kiše, nego i u slučaju postojanja opasnosti od zaraza ili bilo koje druge opasnosti po građane – ukazao je Laslo Čikoš, državni sekretar ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštitu.
- U slučaju proglašenja vanredne situacije pojednostavljuje se postupak za javne nabavke, pa na taj način krizni štab lakše dolazi do pokrajinskih i opštinskih sredstava, a jednostavnije je nabaviti i sredstva za ličnu higijenu iz pokrajinskih robnih rezervi. Ne govorimo o kampovima za izbeglice, kamp ne postoji ni u Preševu, samo sabirni centar gde se izbeglice zadržavaju samo dok ne dobiju potrebna dokumenta. Pošto ovi ljudi na severu granice napuštaju Srbiju, u Kanjiži i Srbiji se zadržavaju samo dok pod velom noći ne uspeju da pređu granicu.
- Među građanima je sve rasprostranije mišljenje da bi se trebao napraviti kamp za izbeglice gde bi se ovi ljudi mogli odmoriti, hraniti, to jest, gde bi im se moglo pomoći. Zbog čega se ne osnivaju ovakvi kampovi u Kanjiži ili Subotici?
– Ne bih želeo da tok našeg razgovora krene u pravcu kampova. Niko ne razmišlja o kampovima. Jedan kamp svugde u svetu stvara komunalne i zdravstvene probleme, jer ljudi imaju svoje fiziološke potrebe, mora im se osigurati hrana i slično. U kampu bi se na jednom mestu skupili pripadnici raznih naroda, plemena, što može izazvati razne tenzije. Svugde, gde su ljudi sakupljeni protiv svoje volje se javljaju ovakvi problemi.
- I Kanjiža i Subotica razmišljaju o tome da se neko mesto osigura za obavljanje lične higijene izbeglica...
– U Kanjiži za sada ne postoji saglasnost po tom pitanju, tako da se za sada neće osigurati takvo mesto.
- A u Subotici? Gradonačelnik je najavio da će izbeglice imati mogućnost za kupanje.
– Kod nekadašnje ciglane je već u funkciji jedna česma sa pitkom vodom. Na gradski vodovod je montirano više slavina umesto dosadašnje jedne.
- U ponedeljak je mađarski parlament usvojio promene zakona koji omogućavaju izgradnju zida na mađarsko-srpskoj granici. Ovih dana je cela Kanjiža ličila na veliki izbeglički kamp. Sa čime će se stanovništvo morati suočiti nakon izgradnje zida?
– Dok migranti ne shvate da je postavljena barijera na prelasku u Mađarsku i da mogu koristiti samo legalne prelaze, biće velike gužve, u najužem smislu reči.
- Da li se državni organi pipremaju da se to ne dogodi, da li će pokušati smanjiti pritisak koji će nastupiti zbog velikog broja migranata u ova dva grada?
– Čisti se za njima... Mađarska trenutno dnevno vraća po šezdesetak osoba u Srbiju, koji stižu u Kanjižu tako da se sa tim ljudima moraju izboriti pogranične službe, policija i sudija za prekršaje. Trenutno se iz Mađarske vraćaju samo oni koji su u Mađarsku prešli preko zelene granice, ali će ubrzo postojati mogućnost da se vraćaju i oni koji legalno prelaze granicu, jer, iz nekog razloga, u Mađarskoj ne mogu dobiti azil. Ako se to dogodi ne znam šta ćemo uraditi sa tih više hiljada ljudi.
- Prema predlogu Evropskog Komiteta, u Grčkoj i Italiji će izbeglice dobiti dokumente da legalno stignu do svojih porodica u nekoj od zapadnih zemalja. Da li je u Srbiji bilo pregovora o sličnom rešenju, u cilju smanjivanja pritiska izbeglica?
– Nije.
- Nije bilo ovakve inicijative ili situacija nije sazrela da se ovakvi pregovori započnu?
– Nema partnera sa kojim bi se moglo razgovarati o ovoj mogućnosti. Konsenzus ne postoji ni unutar Evropske Unije. To je već spoljna politika. Evropska Unija nije spremna za ovakvu situaciju, nema odgovarajući odgovor na pitanje koje tišti dve njene članice unutar šengenske granice, tačnije Grčku i Italiju, odnosno Makedoniju i Srbiju. U Evropi još ne postoje komesari za migraciju koji bi se mogli baviti ovim pitanjem. To znači da EU ne pregovara sa potrebnim uspehom ni sa svojim članicama o ovom pitanju, a kamo li da na svoja pleća uzmu i probleme zemalja koje tek žele postati članice.
- Sve je više civilnih organizacija u zemlji koje pokušavaju smanjiti probleme sa kojima se izbeglice susreću. Kako na njih gleda država?
– Gledamo na njih kao na partnere. Postoji četiri ili pet domaćih nevladinih organizacija koje se bave izbeglicama, odnosno građanima, i načinom na koji građani mogu prihvatiti izbeglice. Oni pokušavaju da osiguraju prevodioce da bi izbeglice mogli doći do dokumenata. Ta aktivnost je veoma produktivna u slučaju da ima hiljadu ili dve izbeglica, ali ako se za samo pola godine pojavi oko 30 hiljada izbeglica... I iz inostranstva stižu nevladine organizacije koje pomažu u opskrbljavanju izbeglica. Moramo uzeti u obzir poprilično mnogo faktora i ovde: treba paziti kakvo meso im dajemo za ishranu; moramo uzeti u obzir da je trenutno Ramadan... Veoma je složena situacija. Jedno je sigurno: postoji osnovna zdravstvena zaštita za njih, zaraze se do sada nisu pojavile, a nije bilo ni većih incidenata.
