Izvor: Blic, 19.Maj.2011, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemi svedok burne prošlosti
Na starom seoskom groblju, na Tubinom brdu u Pobrđanima kod Kozarske Dubice, malo ko prođe pored spomenika Vasi Bosiočiću koji je u večnost preselio 1931. godine. Bio je junak i ratni dobrovoljac. Poživeo je 81 burnu i tešku godinu. Na kamenom krstu piše da je Vaso 1875. godine bio četni drug Petra Mrkonjića.
Praunuk Mile Bosiočić priča da se u njihovoj porodici, celom selu i okolini prepričavaju Vasina vojevanja u bosanskohercegovačkom ustanku protiv turskog okupatora.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Poruka ustanika
Javljamo vam da naše čete idu kao poplava na Osmanliju i njihov zulum. Osmanliju ne trpimo više u našoj domovini. Dosta nas je globio 500 godina" Mi ćemo begovima zemlju oduzeti, ali ćemo otplatiti kao svojoj braći, jer nije pristalo, da oni imaju na hiljade dana oranja, a mi da skapamo od gladi. Nehtjedu li na to pristati, to ćemo potražiti na sablji oteto. Vas ostale pozivamo, ili nam pomozite progoniti Osmanliju ili budite mirni, poručili su ustanici na Nikoljdan 1875. godine.
- Petar Mrkonjić, kasnije kralj Petar I. Karađorđević, imao je važnu ulogu među ustanicima. On ih je hrabrio da se bez kolebanja i odstupnice bore protiv Turaka. Moj praded jurišao je uz njegov bok ne bojeći se đuladi, sablji, ni konjanika. Hrabro se borio pronoseći slavu naših predaka - pripoveda Mile Bosiočić.
Kaže da je Vasin grob njihova svetinja koju posećuju sveštenici, vladike, monasi, prkosni junaci, bojdžije i ratnici „za veru i krst časni”. Ipak, samo deceniju posle Vasine smrti, u jasenovačkom logoru su umorena tri njegova sina.
Istu sudbinu doživele su i mnoge komšije Bosiočića o čemu svedoče celi redovi, kao vojnički strojevi, starih kamenih spomenika na kojima se više ništa ne može pročitati niti prepoznati. Vreme ih je razgradilo, mada ovde znaju da tu počivaju Ćurgusi, Palije, Vučićevići, Bjelajci"
Meštani pokazuju i jedinstven spomenik temeljak koji dominira Tubinim brdom. On ne označava ničiji grob, nego vreme od pre 300 leta, kada su Turci dopustili da se ovde sahranjuju Srbi. Tada je podignut krst kao tapija, za vekove.
Sveštenik Željko Jevđenić, paroh knežički, objašnjava da su u ovom kraju groblja najverniji svedoci prošlosti.
- Ovde nisu sačuvane ni kuće, domovi, ni staje, šljivici, uništeni su mnogi tragovi srpskog postojanja. Nesreće su se umnožavale, jedino su groblja ostajala kao nemi listovi starostavnih knjiga pod vedrim nebom koje listaju vetrovi i šibaju kiše, kao suze našeg stradanja - pripoveda sveštenik Jevđenić podsećajući da ovde gotovo niko ne može posvedočiti da je poznavao deda ili pradeda, jer su ih u tome sprečavala umiranja, smrti i putevi koji prečesto vode do Tubinog brda - dodaje naš sagovornik uverljivo deklamujući usud Knežpoljka, polja nevolje, crnih košulja i marama.
Da bi oživeo duh prošlosti i ljude vratio veri, na pobrđanskom groblju, crkvu kao svoju zadužbinu posvećenu svetom Vasiliju Ostroškom, izgradio je Borko Bosiočić. On živi u Londonu, tamo gradi kuće i zgrade, a ovde pronosi predanje i podstiče svoje zemljake da bolje upoznaju prošlost kako bi bili srećniji u budućnosti.
Pogledaj vesti o: Poplave
