Izvor: Politika, 20.Jul.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemački stručnjaci popravljaju klimu u Beogradu
Akcioni plan prilagođavanja Beograda na klimatske promene, čiju izradu finansira Nemačko društvo za međunarodnu saradnju, trebalo bi da bude završen do kraja sledeće godine. – Pripremiće ga gradska uprava i stručnjaci iz nemačke firme „Infrastruktur&umwelt”
Klimatske promene su u Beogradu već počele da uzimaju mnogo veći danak od zdravstvenih problema i sparušenih useva koje donose sve užarenija leta. Glavna odlika promena će, kako se prognozira, biti učestalost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vremenskih ekstrema – smenjivanje izuzetno toplih i izuzetno hladnih perioda, suša i poplava. Tako su reke i potoci podivljali u maju i napravili haos u Lazarevcu, Grockoj i, pre svega, Obrenovcu.
Za prilagođavanje na tu posledicu klimatskih promena – unapređenje sistema odbrane od voda – Beogradu je neophodno gotovo devet milijardi dinara. Doduše, to je proračun koji su „Beogradvode” napravile pre nego što su analizirani opseg klimatskih promena u gradu i najbolje mere adaptacije. Akcioni plan prilagođavanja Beograda na klimatske promene, čiju izradu finansira Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ), trebalo bi da bude završen do kraja sledeće godine. Pripremiće ga gradska uprava i stručnjaci iz nemačke firme „Infrastruktur&umwelt”, koji u okviru tog projekta treba da osmisle mere i za Tiranu i Podgoricu. Neće to biti samo plan za ublažavanje klimatskih promena. Biće to i analiza neusaglašenosti urbanističkih normi sa stanjem na terenu, kao i komunalnih nedostataka zbog kojih je grad, umesto da se pravilno razvija, džikljao van standarda i bez preduslova koji bi njegovim stanovnicima pružali bezbedan i udoban život.
– Koliko bi novca mogla iziskivati realizacija plana nemoguće je unapred reći. Ne postoji grad sličan Beogradu koji već ima takav plan pa da na osnovu tih paralela možemo unapred proceniti. Problemi s kojima se gradovi suočavaju zbog klimatskih promena približno su isti, ali su slabe tačke raznolike. Malo će biti troškova koje ionako ne bi trebalo da preuzmemo. Klimatske promene ne stvaraju nove probleme koliko pogoršavaju one s kojima se već suočavamo zbog nedovoljno rešenih sistema u gradu – kaže Nataša Đokić, iz gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
To samo znači da bi radi nošenja s klimatskim promenama valjalo doterati mnogo šta što inače ne štima a to se, nažalost, odnosi na neke od najvažnijih oblasti za zdravlje i bezbednost životne sredine i ljudi. Jedan od tih već planiranih izdataka, neophodan i zbog klimatskih promena, jeste 200 do 300 miliona evra koje grad, samostalno ili kroz privatno-javno partnerstvo, mora naći kako bi preobrazio Vinču iz ušminkanog smetlišta u sanitarnu deponiju sa koje se zagađenje ne probija u zemljište i podzemne vode, niti se oslobađaju gasovi koji oštećuju atmosferski štit i izlažu nas zračenju sunca. Da bi nova deponija u Vinči i celokupan budući sistem za upravljanje otpadom bili finansijski održivi, prema procenama od pre dve godine, cena koju će beogradsko četvoročlano domaćinstvo plaćati za odnošenje komunalnog đubreta porašće u narednih deset godina gotovo petostruko, sa 29,5 na 127,5 evra godišnje, to jest na 10,6 evra mesečno.
Uz zaokružavanje sistema za upravljanje čvrstim otpadom, neophodno je i da se postave postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koje se sada izlivaju u Dunav i Savu. Sve to zagađenje se, kad se reke izliju, širi i poplavljenim naseljima. Izgradnja sistema za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu još je na početku, a već je uzela 55 miliona evra. Potrebno je i postaviti kanalizacione cevi u svim delovima grada, pošto one primaju višak kišnice i smanjuju rizik od poplava, kao što i zamenjuju septičke jame, koje bujice prelivaju i šire njihov sadržaj. Za dovršetak kanalizacione mreže potrebno je, prema poslednjim računicama, 800 miliona evra.
– Pošto će mogućnost poplava zbog klimatskih promena biti veća, trebalo bi razmišljati o zaštiti naselja podignutih u plavnim zonama, kakvih je u Beogradu mnogo. Cela leva obala Dunava mogla bi postati još problematičnija nego sada. Ona je dobrim delom izgrađena ispod nivoa reke, kanali su zatrpani i ne mogu primati višak vode, kanalizacije nema. Ne možemo iseliti sva takva naselja, niti se ona, urbanistički i komunalno neuređena kakva jesu, mogu braniti od visokih voda – objašnjava Đokićeva.
Divlja gradnja i poplave izazivaju i eroziju tla. Zemljište se može učvrstiti pošumljavanjem, što je svakako neophodno radi razređivanja toplotnih talasa i izolacije od vetra, koji bi zbog klimatskih promena takođe mogao „podivljati”. Zelenilo upija kišu, čime ublažava rizik od poplava, i štedi energiju za zagrevanje stanova, pa time smanjuje i emisiju štetnih gasova iz raznih izvora zagađenja.
– Od 2011. godine, kada je usvojena strategija pošumljavanja, Beograd je dobio još 480 hektara zelenila. Razmatrali smo i dodeljivanje subvencija za zelene krovove, koji su praktično bašte na vrhu zgrade, kao i za ozelenjivanje fasada. Ali, nisu usaglašeni svi propisi nužni da bismo mogli početi s tim. Naravno, pitanje je i koliko ljudi, čak i uz subvenciju, može sebi priuštiti zeleni krov kada je teško kupiti i bilo kakav krov nad glavom – kaže Đokićeva.
------------------------------------------------
Od vrtića do TENT-a
Energija bi se mogla štedeti i boljom izolacijom zgrada, što je trebalo da subvencionira republički Fond za energetsku efikasnost. Od te najave za sada nije bilo ništa, a poslednja informacija je da će Fond ipak početi da radi na tome krajem godine. Za smanjenje gasova iz elektrana Beograd je veoma zainteresovan zbog TENT-a, najvećeg zagađivača vazduha u prestonici, ali i nad tim nadležnost ima isključivo republika. Zbog zagađenja vazduha, koje pogoršava efekat toplotnih talasa, valjalo bi razmišljati i o ograničavanju saobraćaja u centru grada. To je, međutim, nepopularna mera koja nije glatko prolazila ni u svetskim gradovima.
Zbog toplotnih talasa trebalo bi ispitati i da li domovi za stare i vrtići imaju dovoljno zdravstvenih radnika, kao i da li je potrebno postaviti više javnih česama, uz obavezno popravljanje kvaliteta vode na onima koje već postoje.
Vladimir Vukasović
objavljeno: 21.07.2014.
Pogledaj vesti o: Poplave
