Izvor: Politika, 04.Avg.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema zajma za budžet bez MMF-a
Gledaćemo da obezbedimo 300 miliona dolara kredita za otklanjanje posledica od poplava i ostale potrebe Vlade Srbije pre godišnje skupštine banke u oktobru
Prioritet Svetske banke trenutno nije zajam za podršku budžetu, već da obezbedimo kredit za otklanjanje posledica poplava od 300 miliona dolara. Kod tog zajma bitno je da jedan njegov deo važi retroaktivno, što znači da vlada može da ga koristi i za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ono na šta je već novac utrošila u poslednjih godinu dana. Ostatak od 60 odsto namenjen je za buduće troškove poput uvoza struje ili isplatu subvencija poljoprivrednicima. Nadamo se da bi ovaj zajam mogao da bude odobren pre godišnje skupštine banke u oktobru. Taj zajam nije zamena za onaj budžetski, ali nije nemoguće da dobijete i jedan i drugi. I ministar finansija je rekao da je dobijanje ovog kredita za njega prioritet – kaže u intervjuu za naš list Toni Verheijen, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji.
Vlada ovih dana navršava 100 dana rada. Kako ocenjujete ono što su uradili i ono što su obećali da će uraditi? Vidite li reformske poteze u onome što rade?
Vlada nije imala 100 dana, jer su ih odmah zadesile elementarne nepogode pa su počeli da rade u junu, a ne u maju. To se ne može poricati. Što se mene tiče 100 dana vlade bi trebalo sagledati krajem avgusta ili početkom septembra. Jul i avgust su, inače, meseci kada u Srbiji nema puno aktivnosti. Sada ih ima, pa ćemo videti da li će se raditi na nekim kritičnim stvarima.
Ali, ipak, kako ocenjujete ono što vlada radi?
Ima napretka u nekim stvarima kao što je donošenje Zakona o radu, izmene penzijskog zakona. To neće trenutno uticati na fiskalnu poziciju države, ali je važno to što je njihovim donošenjem poslat signal ulagačima, privrednicima, da je Srbija ozbiljna u nastojanjima da privuče investicije i poveća zaposlenost. Mislim da je urađena prava stvar. Što se tiče plata i zaposlenosti u javnom sektoru zadovoljni smo planom koji je ministar finansija nama predstavio. Međutim, od toga još nismo videli realizaciju. Smer je dobar, ali se moraju preduzeti i konkretni koraci. Što se tiče 161 preduzeća u restrukturiranju ima prostora da se ide brže. Ova preduzeća Srbiju puno koštaju i to u fiskalnom smislu, takođe u smislu neiskorišćenih mogućnosti, kao i poverenja investitora. Predsednik Saveta stranih investitora, krajem juna na jednom skupu, žalio se na nedostatak njihovih „čistih” računa, jer ta preduzeća sede na imovini, imaju specijalan tretman kod vlade. I EU se na to žalila. Obično se gleda samo njihov uticaj na minus u državnoj kasi, ali ima i drugih aspekata gde ta preduzeća prave štetu Srbiji. Vlada je preispitala svoju politiku prema njima i iz ove perspektive verujem da će se doći do pravih rešenja.
Da li je za vas neka vrsta garancije da će fiskalna konsolidacija biti sprovedena to što je vaš kolega iz Svetske banke Dušan Vujović postao ministar finansija?
Bilo je i ranije slučajeva da su kolege iz Svetske banke postajali ministri finansija, ali i da je u tim slučajevima dijalog s njima bio ekstremno težak. Međutim, do sada takvih signala ovde nije bilo. Hoću da kažem da to samo po sebi nije garancija. U smislu fiskalne konsolidacije za Srbiju je važnije da uspostavi saradnju sa MMF-om nego sa nama. O tome sam već razgovarao sa ministrom finansija i on je uveren da će ubediti MMF da sklope aranžman. Nadam se da hoće i pomoći ćemo mu u tome.
Šta je sa zajmom od 250 miliona evra za pomoć budžetu Svetske banke koji se najavljuje od prošle godine? Ima li šanse da ga Srbija dobije?
To je izgleda ovde važno pitanje, jer me je na aerodromu kada sam dolazio isto pitao i službenik koji je pregledao moj pasoš. Mi i dalje nameravamo da ga odobrimo po pravim uslovima.
Koji su to uslovi koje moramo da ispunimo za budžetski zajam?
Važno je da vidimo da vlada preduzima ozbiljne korake u rešavanju statusa preduzeća u restrukturiranju. Ministar Vujović nam je rekao da će vlada dati tim preduzećima još jedan mesec da izađu s planom koji će onda vlada oceniti. To znači da se njihov status neće moći rešavati pre sredine ili kraja oktobra, a mi ne možemo da dogovaramo detalje kredita za budžet dok vlada ne preduzme konkretne korake. Ranije smo bili spremni da vam odobrimo ovaj zajam i bez sporazuma s MMF-om, ali nije tajna da se fiskalna situacija Srbije pogoršava i zbog poplava, nedostatka privrednog rasta, ali i zbog političke situacije u Evropi. U ovakvim uslovima ne možemo vam odobriti taj zajam bez sporazuma s MMF-om. Taj sporazum je važan za vas i zbog pozajmljivanja novca na međunarodnom tržištu. Važnije je od toga da dobijete bilo koji zajam za budžetsku podršku. Znam da je ministar Vujović i te kako svestan potrebe tog aranžmana.
Pre nekoliko meseci ste rekli da imamo samo vreme do kraja godine da započnemo reforme i da nam u protivnom preti grčki scenario. Da li sada isto mislite?
Vlada ima novca za finansiranje budžeta u ovoj godini. Pitanje je kako će ga obezbediti za nedostajući minus u 2015. u pogoršanim uslovima na međunarodnom finansijskom tržištu. Ukoliko postignete aranžman s MMF-om lakše ćete se zaduživati i taj scenario je izbegnut. Ukoliko vlada ne sklopi aranžman negde u 2015. godini takav scenario je vrlo moguć. I rizičan. Sem ukoliko neko od nekuda ne dođe s parama. Ali ne vidim odakle.
Od Arapa?
Oni su vam već obezbedili pare za ovu godinu. Vlada je bila uspešna u prikupljanju novca u prvoj polovini godine, ali poslednjih dana prikupljaju sve manje što se vidi iz emisija obveznica. Poslednji rezultati nisu dobri.
Da li je po vašem mišljenju neophodno da se smanje plate i penzije?
Bitno je da se primene mere ili na strani rashoda ili na strani prihoda kako bi se značajno smanjio deficit. Uzimajući u obzir situaciju u zemlji potencijal za povećanje prihoda je ograničen. Zato se moraju smanjivati troškovi, a to može biti samo na tri stavke: penzijama, platama i subvencijama privredi. Znam da vlada trenutno pravi kombinaciju ova tri smanjenja. Ali jasno je da bez smanjenja u sva tri slučaja fiskalna stabilizacija ne može da bude postignuta. Takođe je jasno da premijer želi da to što manje socijalno boli. Za narednu godinu Srbija mora da napravi uštede od 1,5 odsto BDP-a.
Da li je zato potrebno i otpustiti veći broj zaposlenih iz javnog sektora?
Premijer je ovih dana govorio da je višak oko osam odsto. Ima viška zaposlenih u javnom sektoru, ali se ne zna gde i koliko tačno. Prvo treba da se napravi analiza kako neselektivno smanjenje broja zaposlenih ne bi dovelo do pada kvaliteta usluga.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 04.08.2014.
.jpg)
