Izvor: Politika, 07.Jul.2009, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema opasnosti od zaraza posle poplava
Poplave usijale telefone „Vodovoda”, za nedelju dana stiglo više prijava nego za pola godine u redovnim uslovima. – Najviše izlivanja bilo je u Marinkovoj bari, kod Hitne pomoći i Autokomande
Zbog kišnih bujica koje su blokirale glavni grad sugrađani su prethodne nedelje zvali „Vodovod i kanalizaciju” više od 950 puta, što je, prema rečima Marka Lazića iz ovog preduzeća, prosečan broj prijava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji im, kad nema nepogoda, stigne za pola godine.
Kada se nebo otvori i krene da lije „kao iz kabla” jedna od najkritičnijih tačaka kojom se ne može proći je okolina nadvožnjaka kod Hitne pomoći. Sugrađani su prethodnih dana bili svedoci da se put koji vodi do ove ustanove pretvorio u potok čemu, prema Lazićevim rečima, najviše doprinosi činjenica da je na ovom mestu jedna od najnižih tačaka u tom delu grada.
– Ka Hitnoj pomoći otiče kišnica sa autoputa koji ima slivnike ali oni nisu dobro urađeni. I da jesu, to ovih dana ne bi pomoglo, jer se izlila nenormalna količina vode, a najgore je što to nisu bili kratki letnji pljuskovi već dugotrajni i intenzivni. Nivo vode na toj lokaciji bio je oko 40 centimetara. Bujica sa sobom vuče gomilu otpadaka i mulja, pa se rešetke totalno zapuše i eto potoka za par minuta. Problem je što kiše intenzivnije padaju poslednjih godina – istakao je Lazić.
Obilne padavine zakrčile su saobraćaj na Voždovcu, Čukarici, Savskom vencu, Zvezdari i u Rakovici i poplavile čak i mašinsku halu SC „Banjica”. Radnici „Vodovoda” čistili su svakodnevno slivnike zapušene peskom, travom, papirima i smećem, dok pod normalnim okolnostima ovaj posao obavljaju nekoliko puta godišnje.
Pune ruke posla imali su i radnici Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju koji su, prema nalogu Sekretarijata za zaštitu životne sredine, dezinfikovali 11 lokacija u gradu. Kako je objasnio dr Veselin Radonjić, direktor zavoda, sa cisternama punim preparata na bazi hlora obišli su i dezinfikovali sva mesta na kojima se izlila kanalizacija.
– Nema opasnosti od zaraza. Bilo bi da su kojim slučajem fekalne vode prodrle u sistem vodosnabdevanja. Najviše izlivanja bilo je u Marinkovoj bari, kod Hitne pomoći i Autokomande, dezinfikujemo ulice kad god dođe do većih poplava, radili smo to i pre dve, tri godine – objasnio je dr Radonjić.
Ibarska magistrala, Vodovodska, Ulica Živka Davidovića, obe strane Pančevačkog mosta, okolina nadvožnjaka kod Hitne pomoći i dorćolskog, kod ulaza u Luku Beograd, samo su neke od lokacija na kojima je obavljena dezinfekcija.
Kako objašnjava Vladimir Batalović, tehnički direktor „Beograd voda”, poplave su im napravile problem i na Zvezdari, gde je bujica srušila deo potpornog zida Mirijevskog potoka u kanal kojim on otiče u Dunav, pa su se radnici ovog preduzeća baš namučili da probiju betonsku prepreku.
– Nikada se to ranije nije dogodilo. Obrušavanju zida doprineli su građani, jer su skinuli ploče ranije postavljene na tom mestu, a onda sami na svoju ruku to krpili, očigledno nevešto. U ovom delu grada raširena je bespravna gradnja, pa zida i ruši ko šta stigne. Napravljene su nove ploče, po ugledu na originalne, i kvar će biti brzo otklonjen. Ove nedelje će se održati izbor izvođača radova – naglasio je Batalović.
Iako su ovogodišnji pljuskovi često bukvalno blokirali grad, u Republičkom hidrometeorološkom zavodu ističu da je količina padavina koja se izlila na beogradske pločnike malo veća od prosečne, ali u granicama normale. Sugrađanima onda ostaje da se nadaju da neće zaploviti automobilima po, na primer, Vodovodskoj ulici kada naredni put krenu „normalni” pljuskovi.
D. Jokić
[objavljeno: 07/07/2009]
