Izvor: NoviMagazin.rs, 31.Jan.2018, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadežda Gaće: Prostaklukom i neodgovornošću do tona
U Srbiji već dugo postoji ogromna tolerantnost prema prostoti i, posebno, verbalnim prostaklucima.
Ogroman podsticaj prostoti dali su prvi rijaliti programi nastali na svetskom trendu. Onda su došli tabloidi, pa novi rijaliti, pa novi tabloidi… U poplavi prostote nekako se udavila finoća, a isplivalo sve što se uklapa u taj talas. Javne ličnosti, mediji, političari, parlamenti i skupštine… kao da su se utrkivali ko će biti bolji i kreativniji u prostoti. I >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << koliko god bili duhoviti i kreativni neki pisci i novinari koji su prostakluke koristili žanrovski, kao stilske vežbe – izgleda da je i to dalo podstreka nepatvorenom prostakluku koji slušamo svakodnevno. I kada nije bitno kako nešto pričamo, postaje nebitno i šta pričamo, pa se s neverovatnom lakoćom lepe uvrede i pripisuju odvratne i netačne etikete.
A nove, realno demokratične, mogućnosti interneta da svako, baš svako plasira i svoje mišljenje, i svoj stav, i svoju paranoju, i svoje poremećaje… daju tom prostakluku i neodgovornosti dodatnu snagu i stvaraju realne opasnosti po ljude – znane i neznane – pa npr. stilska figura “nacrtana meta” postaje stvarno nacrtana meta na nečijem čelu.
Ne mogu, a da se sada ne setim rečenice narodnog pevača koji je rekao kako “…se mi narodni pevači grdno mazimo i pazimo pred kamera, a ubismo se međusobno kada se ugase kamere, a ovi političari se makljaju pred kamerama, svi nešto zajedno petljaju, stalno se pregrupišu i od javnih neprijatelja postaju javni prijatelji i obrnuto”.
Da se razumemo, nisam protivnik prava da se rijalitiji emituju, ali ako je sadržaj pornografski i nasilnički, onda mora da se tretira ko pornografski i nasilnički i da bude kodiran i skriven u duboku noć, da ne bi do toga niko slučajno dolazio i da ne bi na tom sistemu vrednosti odrastale nove generacije. Nisam ni protiv tabloida, pa ni protiv oštrih polemika političara – ovo poslednje baš naprotiv, ali nikako ne mogu da shvatim zašto prostota i neodgovornost imaju institucionalnu i političku a priori amnestiju? A kada se nazru ili raspišu izbori, sve dobija svoj multiplikator – i prostota i neodgovornost za izrečene optužbe, i etikete i “analize” koje ne rasvetljavaju nego zamagljuju vidike... Množe se i priče o “zaverama”, i to ne samo na slavama, što je uvek bivalo, nego i na mnogim medijima i u izjavama javnih ličnosti… Pa sve to između rijalitija i rijalitija na TV i između reportaže i reportaže o “zvezdama” rijalitija u tabloidima.
I koliko god da sam svesna ovog pogubnog trenda, uvek uspevam da se iznenadim dometima ove kombinacije prostakluka i neodgovornosti – tako da strepim da ćemo kroz kampanje za vlast u Beogradu viđati sve i svašta. I ne verujem da ima nevinih – ali sam sklona da krivim više one koji su ranije imali ili imaju veći uticaj na to, ne amnestirajući one koji preuzimaju obrasce – a svedoci smo da preuzimaju svi, kao da je to jedino što je normalno iako je to jedino što nije normalno!
Pogledaj vesti o: Poplave
