Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Avg.2014, 13:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS: Pad BDP 0,5 odsto
Narodna banka Srbije procenila je danas da će bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u 2014. zabeležiti pad od 0,5 odsto, a da će u 2015. godini stagnirati.
Generalni direktor Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku Branko Hinić rekao je da je jedan od razloga zašto je centralna banka revidirala naniže procenu rasta BDP za ovu i sledeću godini nemogućnost da se za kratko vreme obnove proizvodni kapaciteti oštećeni u majskim poplavama.
"Za razliku >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << od cena, proizvodnja je u drugom tromesečju 2014. bila pogođena poplavama, pre svega u oblasti rudarstva, energetike i poljoprivrede. Po proceni NBS, zbog štete koju su izazvale poplave, BDP je opao u drugom tromesečju za 1,1 odsto, desezonirano", rekao je on.
U govoru Hinića podeljenom novinarima navodi se da je pad BDP od 0,5 odsto u 2014. posledica pada poljoprivredne proizvodnje i manje aktivnosti u sektoru rudarstva i energetike, dok bi doprinos građevinarstva zbog obnove porušenih i oštećenih objekata trebalo da bude pozitivan.
"Očekujemo da će određen pozitivan uticaj na ekonomsku aktivnost imati započeto davanje subvencionisanih kredita privredi", naveo je Hinić.
Kao i u prethodnoj projekciji NBS, doprinos potrošnje domaćinstava i države BDP-u ostaće negativan ove i sledeće godine zbog očekivanih mera fiskalne konsolidacije.
Hinić je ocenio da će uticaj mera fiskalne konsolidacije biti veći od onog koji je bio u prošloj projekciji i neutralisaće očekivani pozitivan doprinos neto izvoza i investicija.
On je rekao da bi na rast neto izvoza sledeće godine trebalo da utiče dalji oporavak zone evra, a na rast investicija saniranje posledica poplava i dalji napredak Srbije u procesu evrointegracija.
Prema rečima Hinića, oporavak zone evra u drugom tromesečju je nastavljen, a izgledi za ovu i narednu godinu su neznatno revidirani - u 2014. očekuje se rast BDP od 1,1 odsto, a u 2015. od 1,6 odsto.
Upozorio je da rizik po započeti oporavak zone evra predstavljaju tenzije u vezi sa krizom u Ukrajini. Dalje zaoštravanje geopolitičkih tenzija, prema recima Hinića, moglo bi imati višestruko negativne posledice kako globalno, tako i lokalno.
"Globalno moguć je negativa uticaj prvenstveno na cene na svetskim robnim tržištima, kretanje kapitala i energetske tokove.
Potencijalno nepovoljni efekti na domaću ekonomiju kreću se od smanjenja izvoznih mogućnosti do porasta premije rizika zemlje i smanjenja priliva kapitala", rekao je on.
NBS je ocenila da će deficit tekućeg računa Srbije u 2014, iskazan prema novoj metodologiji, iznositi 5,9 odsto BDP.
Hinić je naveo da je međugodišnja inflacija u prethodna tri meseca nastavila da se kreće ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja i u julu je bila 2,1 odsto.
"Prema centralnoj projekciji NBS inflacija će se u trećem tromesečju vratiti u okvire cilja od četiri odsto puls minus 1,5 procentnih poena i do kraja godine ostaće u tim granicama", rekao je on, ističući da je kretanje inflacije ispod projekcije privremeno.
Rizici ostvarenja projekcije inflacije odnose se na kretanja u međunarodnom okruženju, domaća fiskalna kretanja i u manjoj meri na rezultate ovogodišnje poljoprivredne sezone.
"U projekciji je pretpostavljeno i da će do poskupljenja cena električne energije za 15 odsto doći četvrtom tromesečju. Pošto to poskupljenje nije potvrđeno, u slučaju da se ne ostvari, inflacija bi krajem godine bila niža za 0,8 procentnih poena u odnosu na projekciju", rekao je generalni direktor Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku.
U toku drugog tromesečja preovlađivali su apresijacijski pritisci na dinar, usled pada premije rizika zemlje i povećanog ulaganja stranih investitora u državne hartije od vrednosti.
Hinić je dodao da je pored globalnih faktora, padu premije rizika zemlje doprinela je i najava dodatnih mera fiskalne konsolidacije.
Naveo je da je EMBI za Srbiju u prvoj dekadi juna bio snižen na 220 baznih poena što je nivo koji je poslednji put zabeležen u novembru 2007. godine.
"Sa druge strane na deprecijacijske pritiske u julu uticalo je jačana geopolitičkih tenzija ali i pojava nepovoljnih vesti u pogledu veličine i tempa fiskalne konsolidacije. Radi ublažavanja prekomernih oscilacija kursa u drugom tromesečju NBS je intervenisala kupovinom 170 miliona evra, a u julu je prodala 30 miliona evra", rekao je Hinić.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
