Izvor: Blic, 01.Avg.2014, 22:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MONSUNSKA SRBIJA Kako preživeti svakodnevne oluje
Srbija poslednjih mesec dana podseća na Indiju. Posle majskih poplava i junskih tornada, jul nam je doneo monsunske kiše karakteristične za tu zemlju. Centar Vršca pod vodom
Oboren je i novi rekord: ovaj jul je bio sa najviše pljuskova otkad postoji merenje u Srbiji.
- Broj dana sa padavinama u julu je prosečno od osam do 12 dana, a prošlog meseca je bilo od 12 u Negotinu i Zaječaru do 22 dana u Novom Sadu - kaže za “Blic” Jasminka Smailagić, načelnica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Klimatološkog odeljenja Republičkog Hidrometeorološkog zavoda Srbije.
I tu nije kraj. Prema juče objavljenoj prognozi vremena za avgust, čeka nas čak 17 kišnih dana!
Uz ogradu da se tačne prognoze mogu dati samo za kratak period, u RHMZ očekuju topliji i prosečno vlažan septembar.
Klima se menja
Zašto ciklonima daju ženska imena?
“ Tamara” i “Ana Marija” imena su dva ciklona koja su pogodila Srbiju. Trend davanja ženskih imena su započeli meteorolozi u SAD koji su imena davali po svojim suprugama. Psiholozi tvrde da cikloni sa ženskim imenima izazivaju znatno manju paniku, nego oni sa muškim.
- Pojedine ekstremne klimatske promene su učestalije poslednjih decenija, a studije potvrđuju da su neke u vezi sa ljudskim aktivnostima - kaže Smailagić.
Ovolika vlaga ima veze, čini se, sa činjenicom da je ovo i najtoplija godina na planeti. Prema izveštaju Nacionalne okeanske i atmosferske agencije (NOAA), kombinovana prosečna temperatura izmerena na površini kopna i okeana za jun 2014. iznosila je 16,22 stepena Celzijusa, čime je premašen maksimum iz 2010. godine.
- Rekordno visoke temperature posledica su neuobičajeno toplih okeana, naročito Indijskog i Tihog - kaže Smailagić.
Uništeno povrće
Požarevac, Kostolac, Topola
U Požarevcu i Kostolcu, kao i okolnim selima, proglašeno je vanredno stanje. Kiša nije prestajala 14 sati, ugroženo je nekoliko javnih objekata, kao što su Viši sud, Dom zdravlja i Centralna apoteka. I u Topoli je proglašeno vanredno stanje zbog obilnih padavina. M.M.
Pljuskovi su u pojedine delove Srbije, kao što su Požarevac i Kostolac, vratili na snagu vanrednu situaciju. Mnogo kiše uticalo je na poljoprivredu, na zdravlje ljudi, kao i na ponašanje insekata.
Tamo gde grad nije uništio zasade i useve i gde nema poplava, kiše su dobrodošle. Pogodovale su ratarskim kulturama.
- Kukuruz, suncokret, soja, a naročito šećerna repica imaće veće prinose nego ranije. Voće je lošije prošlo, kao i pčelinjaci, ali će stočna hrana biti odličnog kvaliteta - kaže Vojislav Stanković, agrarni analitičar. Monsunske kiše su, međutim, uništile okućnice i bašte. Mnogi se žale da ove jeseni neće imati dovoljno povrća i voća za zimnicu.
Borba za vazduh
Vršac
Vršac je, takođe, pod vodom. U tom gradu za poslednja 24 sata palo je 200 litara vode po metru kvadratnom, što je više nego za ceo prethodni, takođe, kišni mesec. Mnogo gradskih ulica je poplavljeno, a u dosta kuća probila je voda, pa se veliki broj građana morao boriti sa njom. V.V.
Velika koncentracija vlage u vazduhu jako loše utiče na astmatičare i srčane bolesnike. Oni se, kaže dr Nada Macura iz Hitne pomoći, bukvalno bore za vazduh kad je ovakvo vreme.
- Ovoliku vlažnost teško podnose i zdravi ljudi, a kamoli hronični bolesnici. Savet je da se izbegava izlazak koliko god se može, da se odmora i jede laka hrana - poručuje dr Nada Macura dodajući da, na sreću, dosad od nevremena nije bilo mnogo povređenih niti posledica udara groma ili munje.
Najezda komaraca i puževa
Kraljevo, Vrnjačka Banja, Subotica
Oluja je izazvala manje požare u Kraljevu, Vrnjačkoj Banji i na Kopaoniku. U Vrnjačkoj Banji, u parkovima, bilo je oborenih stabala, a na ulicama u Kraljevu je bilo dosta vode, pa su vatrogasci iz nekoliko naselja morali da je ispumpavaju. N.B.
Klima koja se menja donela nam je, pre svega, rojeve komaraca. Stručnjaci za insekte kažu da vlažno i toplo vreme pogoduje larvama komaraca, koje inače žive u vodi. Mravi se, s druge strane, povlače u kuće i podrume. Na Adi Ciganliji šetači su primetili veću količinu puževa, a početkom maja Kuršumliju je zadesila kratkotrajna najezda skakavaca.
Sve ove promene nisu kratkotrajne, smatraju u organizaciji „Zeleni Srbije“. Žaklina Živković, direktorka „Zelenih Srbije“, kaže da smo, po svemu sudeći, prešli tačku od koje nema nazad i da moramo da se adaptiramo na nove ekstremne vremenske uslove.
Vodič: Kako se zaštititi od udara groma
Kad napolju grmi i sevaju munje, nismo bezbedni čak ni u kući. Ono što su nas učili stari, važi i danas - ugasiti sve uređaje, i mobilne telefone.
- Munja traži prilaz kroz vazduh za pražnjenje. Tamo gde je vazduh ređi, jonizovan, a to je oko električnih uređaja, antena, vodova, pa čak gde ima običnog kretanja, postoji i veća verovatnoća da privuče pražnjenje munje - objašnjava profesor Fizičkog fakulteta BU i stručnjak za oblake Mlađen Ćirić, i dodaje:
- Znači, zatvoriti prozore, isključiti sve uređaje i sačekati da oluja prođe. Ako ste napolju, nikako pod drvo ili ako ste u prirodi, nikako se ne sklanjajte uz vlažne stene. Treba negde stati, i sačekati. Bolje pokisnuti, nego poginuti - kaže prof Ćirić, i nastavlja:
- Što se tiče loptaste munje, to je pojava još neistražena. Retko se javlja, ali se ne zna kako u tako malu zapreminu može da stane toliko energije, i kako može da prolazi kroz zidove. Veoma je opasna - kaže prof. Ćirić. On napominje da je pedesetih godina na Žabljaku, na jednom seoskom vašaru, loptasta munja ušla u kuću u koju su se ljudi sklonili, ubila desetoro a više desetina povredila.
Najčitanije SADA:
.jpg)
