Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Okt.2014, 11:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lučancima ni dinar pomoći od države

Reka Bjelica plavila je ove godine dragačevska sela šest puta, a oštećena domaćinstva od Kancelarije za obnovu još uvek nisu dobila ni jedan dinar, izjavio je danas Tanjugu predsednik opštine Lučani, Mladomir Sretenović, dok meštani ovog područja apeluju da se hitno sanira korito Bjelice.

On je podsetio da se prvo izlivanje dogodilo 18. aprila, a poslednje 27. septembra, kada je veliki broj kuća u selima Đerać i Dljin po treći put potopljen.

“Mi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << smo sa pozicije Štaba za vanredne situacije i rukovodstva opštine za sve ove nepogode sačinili izveštaje, na vreme obavestili Vladu, nadležna ministarstva i Kancelariju za obnovu, ali sredstva još uvek nisu doznačena oštećenima”, naveo je Sretenović.

Nakon majskih poplava, kada je vodostaj Bjelice bio visok, došlo je do plavljenja u Dljinu na obe obale, i izlivanja hemikalija iz fabričkih pogona, što je evidentirano od strane nadležnih opštinskih službi.

“Naše komisije su bile u dilemi u koje kategorije da svrstaju oštećene objekte. Dodeljena im je treća, međutim, nakon izlaska republičke građevinske inspekcije dobili smo izveštaj o stanjima, i ova služba je predložila da se pokrene postupak utvrđivanja štete sa ekološkog aspekta”, dodao je predsednik opštine.

Ceneći takav stav, lokalna samouprava je, naglašava, zatražila mišljenje od republičke ekološke inspekcije i Ministarstva zdravlja da se u tom delu sela izvrši kontrola, obilazak, procena i sačini izveštaj. Do danas je odgovor stigao jedino iz Ministarstva zdravlja da nije nadležno da sprovodi te kontrole, ali ne i od Republičke ekološke inspekcije, bez obzira na preporuke lokalne samouprave i republičke građevinske inspekcije.

Sretenović objašnjava da u opštini nemaju uvid u to kako će se u budućnosti tretirati sanacija i obnova pojedinih domaćinstava. Razlog tome je što je i nakon revizije rešenja za naknadu štete došlo do prekategorizacije, pa su brojna domaćinstva koja su po oceni opštinske komisije bila u trećoj, prebačena u prvu, drugu i nultu kategoriju.

“Ljudi su se nadali pomoći od države, sada su u beznađu i ne znaju kako i kojim sredstvima da se izbore za svoja prava”, napomenuo je on.

Poslednja poplava koja se dogodila 27. septembra nanela je štetu žiteljima sela Đerać treći put ove godine, koji su svojim sredstvima sanirali posledice izlivanja reke u aprilu i maju.

“Nakon ovog plavljenja stanje je još teže, budući da su brojna domaćinstva sanirala posledice od proleća, a sada moraju ponovo da isušuju prostorije, kreče, nabavljaju nameštaj i belu tehniku, a zima je na pragu”, istakao je Sretenović.

Prvi čovek opštine Lučani navodi da je za oštećena domaćinstva lokalna samouprava izdvojila simboličnu pomoć iz budžeta, ali i 1,9 miliona dinara od poklona pojedinaca, bratimljenih gradova i 2,58 miliona od Dobrotvorne fondacije “Čovekoljublje” namenjenih saniranju štete u poljoprivredi za 141 domaćinstvo.

On je precizirao da je najveći deo sredstava od donacija utrošen na sanaciju klizišta, jer je veliki broj kuća imao te probleme u okruženju, dok je ostatak upućen za pomoć onim domaćinstvima koja nisu mogla da računaju na državne pare, i u proseku su dobila od 20 000 do 80 000 dinara.

Prema njegovim rečima, tender za uređenje korita reke Bjelice je raspisan, a opština Lučani je od Kanade dobila 38 miliona dinara za te namene. Otvaranje ponuda je predviđeno za 9. oktobar, a potpisivanje ugovora sa izvođačem radova se očekuje dan kasnije.

“Započeće uređenje korita tri kilometra uzvodno, od ušća u Zapadnu Moravu, a tretiraće se i pet pritoka, na kojima će biti izgrađene ustave”, najavio je Sretenović.

Velike štete pretrpela je i privreda na ovom području, i to fabrike MB “Namenska” i Maksima, kao i preduzeća “Hidrokomerc”, “Aurora” i druga, što se, kako kaže, meri milionima evra. Samo u septembarskoj poplavi “Namenska” je imala štetu veću od dva miliona dinara.

“Kada je u pitanju poplavljena infrastruktura u Dragačevu osim nekoliko puteva pred Sabor trubača u Guči nije urađen ni metar asfalta, a registrovano je 57 klizišta”, kazao je predsednik opštine Lučani.

On ne razume stav Kancelarije za obnovu, jer, kako naglašava, iz nje jednog dana poručuju da raspolažu sa milijardama evra, a drugog da imaju samo mrvice, a uz to procedura je veoma komplikovana. Sretenović je izrazio zabrinutost zbog neodržavanja sednica lokalnog parlamenta više od tri meseca, zbog čega će se u ovoj opštini uvesti privremene mere.

“Nije mi jasno zašto su pojedini odbornici izabrali takav način blokade rada lokalnog parlamenta, budući da je trebalo da bude kreiran budžet za narednu godinu i usvojen rebalans postojećeg, kojim bismo opredelili deo sredstava za pomoć poplavljenima”, rekao je on i dodao da se to događa u najteže vreme po žitelje Dragačeva.

Predsednik komisije za procenu štete na stambenim i privrednim objektima, Zoran Vučićević, kaže da je nakon poslednje poplave ovo telo obišlo 13 domaćinstava na kojima su registrovana oštećenja na podovima i zidovima, zbog čega se ponovo moraju obaviti građevinski radovi na otklanjanju ovih posledica.

“Kada je reč o privrednim društvima, pekari Maksimir u Đeraću pričinjena šteta na mašinama i opremi iznosi 600 000 dinara, a u MB Namenskoj 2,2 miliona”, precizirao je on u izjavi za Tanjug i napomenuo da ima još objekata na kojima treba da se sprovede postupak procene.

Kada je u pitanju poljoprivreda, izlivanjem Bjelice krajem septembra uništene su kulture na površini od 300 hektara, na području Dljina, Đeraća i Viče, rekao je Tanjugu predsednik Komisije za procenu štete na poljoprivredi, Milan Parezanović. U majskim poplavama šteta na usevima bila je 141 milion dinara, podsetio je on.

“Poslednja vodena bujica najveću štetu je pričinila detelini i kukuruzu, i ove kulture ne bi smele da se koriste za ishranu stoke”, napominje Parezanović.

Načelnica opštinske uprave u Lučanima, Dragana Lazarević, izjavila je da je urađeno 35 prvostepenih rešenja za majske poplave, od kojih je sedam pravosnažnih. Dva lica su se žalila na postupak, a za pet je donet zaključak da se prekida postupak dodele državne pomoći do rešavanja imovinsko-pravnih odnosa.

“Za sada nemamo informaciju da je bilo koje domaćinstvo dobilo novac. Komisije su na terenu, rade zapisnike o posledicama septembarskih poplava, pa još uvek nemamo konačnu procenu štete”, kazala je ona.

Meštani Đeraća su složni u stavu da je najpreče sanirati korito Bjelice.

Tanasije Topalović iz ovog sela kaže da mu je voda u tri navrata ulazila u kuću, a šest puta dolazila do praga.

“Borio sam se koliko sam mogao, skinuo sam laminat, menjao pločice, a sada me je ponovo zadesila poplava i sve moram iznova”, jada se on, i dodaje da je od lokalne samouprave dobio 60 000 dinara pomoći. Međutim, napominje, ukoliko se ne uredi korito reke, seljane će ponovo snaći ista muka. “Čak bismo se odrekli novčane pomoći, samo da saniraju Bjelicu”, ističe on.

Žiteljka Đeraća, Radmila Milisavljević, veli da je njeno domaćinstvo lokalna komisija svrstala u treću kategoriju, ali je republička procenila da pripada najnižoj, prvoj. I ona je naglasila da je neophodno urediti korito reke, i izgraditi nasipe.

“Jedino smo pomoć smo dobili od crkve i lokalne samouprave, koji su nam pomogli u skladu sa svojim mogućnostima”, kazala je ona Tanjugu.
Pogledaj vesti o: Dinar

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...