Izvor: S media, 18.Feb.2012, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ledeni dani koštaju Srbiju 500 miliona evra
Koliko je srpsku privredu i građane koštala ova ledena zima znaćemo tek kada se ona završi i kada, posle vejavica, preživimo i najavljene poplave. Ipak, već sada, grube procene privrednika i ekonomista govore da bi gubici mogli ići i do pola milijarde evra.
Najveći gubitak, kažu sagovornici Novosti, beleže proizvođači koji su se našli u planu restrikcija.
- Najgrublja računica pokazuje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da je na nivou proizvodnih kompanija dnevni gubitak između 10 i 12 miliona evra - kaže Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca. - Pojedina preduzeća gube 40.000-50.000 evra dnevno. Kompanije na jugu, jugozapadu i jugoistoku zemlje imale su gubitke i od samog snega, pre početka restrikcija. Iz Crne Gore nije mogao da stigne aluminijum, pa je trpeo metalski sektor i građevina.
Sneg ruši kuće i krovove
Nakon šest dana, pronađeno telo nestalog u jezeru Perućac (FOTO)
Naredne nedelje odluka o ukidanju vanredne situacije
Konditori, na primer, imaju postrojenja koja ne smeju da se zamrznu, pa moraju da greju prostorije i kada ne rade.
Na gubitku je i sektor saobraćaja, a u nešto manjoj meri i trgovina.
I tekstilci koji imaju zastarelu tehnologiju nisu mogli po ovoj hladnoći normalno da rade. Sve u svemu, statistika će sigurno pokazati značajan pad industrijske proizvodnje u februaru, a od toga ćemo trpeti svi.
Među firmama koje su morale da zaustave proizvodnju je i "Galeb grupa". Deset dana ugašenih mašina moglo bi da dovede u pitanje već dogovorene poslove.
- Nama nisu isključili struju, ali su nam naložili da prekinemo proizvodnju - kaže Rade Veselinović, vlasnik "Galeb grupe". - Gubici će biti veliki. U slučaju naše kompanije, sigurno na nivou trećine ukupne proizvodnje u februaru, ali na nivou čitave privrede biće još veći. Mi smo već u januaru, a to se nastavilo i u ovom mesecu, osetili pad tražnje. Loše vreme traje dve nedelje, a u tom periodu se ostvari četiri odsto godišnje proizvodnje. Ako polovina firmi nije radila, imaćemo pad od dva odsto. Procene rasta bruto domaćeg proizvoda svedene su na 0,5 odsto.
Težak udarac elektroprivredi
Sibirski talas naneće težak udarac i domaćoj elektroprivredi. Jer, potrošnja struje počela je da raste već 3. februara, kada su temperature počele da padaju i ispod -30 stepeni Celzijusa. Domaćinstva su "gutala" više od 160 miliona kilovat-sati dnevno, pa je tokom deset najhladnijih dana, sedam puta obaran istorijski rekord u potrošnji struje.
Da bi podmirila potrebe svih potrošača, EPS je morala da iz inostranstva pribavi svakog dana oko 20 miliona kilovat-časova. U ovom preduzeću još ne žele da govore o troškovima vanrednog uvoza, jer će konačne podatke imati posle 29. februara. Ipak, kako je nedavno izjavio generalni direktor Dragomir Marković, najskuplji dnevni uvoz struje koštao je tri miliona evra.
Gruba računica pokazuje da je tokom 15 dana velikih hladnoća EPS morao da plati više od 30 miliona evra.
Visoka cena održavanja saobraćajnica
Ništa bolje nisu prošli ni "Putevi Srbije". Održavanje saobraćajnica, u ukupnoj dužini od 15.600 kilometara, koštalo je ovo preduzeće 685 miliona dinara u januaru, dok će troškovi za februar, prema procenama, premašiti milijardu dinara.
Uz obezbeđene količine soli od 65.000 tona, ovo javno preduzeće naručilo je i dodatnih 10.000 tona. Prema rečima Milivoja Durkovića, pomoćnika direktora Sektora za održavanje, u najkritičnijem periodu na čišćenju puteva bilo je angažovano više od hiljadu mašina i više od dve hiljade radnika dnevno.
Durković kaže da je ove sezone angažovano 30 odsto više mehanizacije i radnika u odnosu na prosečne zime, tako da će i troškovi biti svakako veći od planiranih.
Moguće poplave
Ostali troškovi: Predrag Marić, direktor Sektora za vanredne situacije, kaže da nas velike muke čekaju tek kad sneg počne da se topi i kad dođe do poplava. Postoje i troškovi koje niko neće moći da izračuna, kao i oni koji će tek biti sabrani.
Tako, troškove u zdravstvu koji su "otišli" na lečenje povreda nastalih zbog leda i snega, do kraja, verovatno, niko neće ni sabrati. I dalje se ne zna koliko je tačno bilo sudara, ali i "čukanja" zbog poledice, zbog kojih će vlasnici automobila morati da zamene bar branik.
Za sada nisu sumirani ni podaci koliko je krovova popustilo i sručilo se pod teretom snega. Šteta za samo jedan srušen krov - magacina za krompir u Leušićima kod Gornjeg Milanovca - procenjena je na 100.000 evra. Zbog leda je popucalo na hiljade plastenika (više od 1.000 samo u Nišu), pa povrtari upozoravaju da će se to odraziti i na rod i na cenu povrća.
Škole prokišnjavaju
Ne zna se ni koliko zgrada prokišnjava, a po rečima Velimira Tmušića, načelnika Prosvetne inspekcije, kada je samo o školama reč, prokišnjava ih 176, od čega 20 u Beogradu. Koliki je to tačno izdatak videće se na proleće kad počnu popravke.
Tokom nevremena u Srbiji bilo je zavejano oko 50.000 domaćinstava. Veliki su gubici i zbog otežanog snabdevanja namirnicama i strujom, česti su bili kvarovi na vodovodnim mrežama... Plaćani su i čistači snega na ulicama većih gradova. Autoprevoznike verovatno već boli glava od gubitaka koje će, kad-tad, morati da saberu. Isto čeka i brodare zbog zastoja rečnog saobraćaja. Samo luka u Novom Sadu imala je, po rečima menadžmenta, od januara gubitak od oko pola miliona evra.
(Novosti)
