Izvor: Politika, 26.Jul.2011, 00:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kroz centar u gumenim čizmama
Trećina ulica bez kišne kanalizacije. – Poplave posledica nekontrolisane urbanizacije i nedovoljnog broja slivnika
Prethodna tri kišna dana izazvala su poplave u nižim delovima grada. Voda je „izvirala” iz šahtova, a ulicama su tekli potoci. U pojedinim delovima prestonice sugrađanima su suv prelazak kolovoza garantovale jedino – gumene čizme. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Najviše problema bilo je u ulicama Tadeuša Košćuška, Dimitrija Tucovića, Dubrovačkoj, Knežopoljskoj i na podvožnjacima kod Hitne pomoći i u Bulevaru vojvode Mišića kod „Beogradskog sajma”.
U gradu oko 30 odsto ulica uopšte nema kišnu kanalizaciju pa nije ni čudo što njima kišnica teče kolovozom.
Kako kažu u JKP „Vodovod i kanalizacija”, na pojedinim saobraćajnicama voda se zadržava zbog toga što visina kolovoza nije usklađena sa kanalizacionim ispustima, pa voda ne može da otiče.
– Odvodnjavanje je otežano i u naseljima u kojima je nelegalno građena vodovodna i kanalizaciona mreža. Teže je odrediti koja su sve to naselja, jer u nekim ulicama u istom kvartu imaju rešeno ovo pitanje, a nekoliko ulica dalje – nemaju. Kako je izgradnja i proširenje kapaciteta za odvođenje atmosferskih voda velika investicija, mi pokušavamo da na vreme reagujemo na svim kritičnim mestima u gradu. Kada je potrebno, naši radnici slivnike čiste i u tri smene, a ako je potrebno, angažujemo i dodatne ekipe – kaže Zdenka Anđelković, šef službe za marketing i informisanje u JKP „Vodovod i kanalizacija”.
Prema rečima Jovana Despotovića, profesora na Građevinskom fakultetu, poplave su i posledica neplanske urbanizacije, odnosno gradnje na uštrb zelenih površina, parkova, ali i nekontrolisanog priključivanja kanalizacije na kolektore.
– Postojeće kanalizacione cevi su pune i zato je neophodno dodati nove za kanalisanje kišnice. Dunavski i savski kolektori napravljeni su 1905. godine i prepuni su iako je njihov sistem u međuvremenu razgranat i ima veću propusnu moć. Da bi se sprečilo plavljenje, mora se razmišljati o alternativnim rešenjima poput gradnje novih parkova i zelenih krovova – smatra Despotović.
Betoniranjem i asfaltiranjem zelenih površina, one se pretvaraju u nepropusne za kišu, što dodatno povećava ukupnu količinu vode koju kanalizacija treba da prihvati. Ogromne količine vode, kaže Despotović, ostaju na drumovima i zbog malobrojnih slivnika raspoređenih na beogradskim ulicama pre pola veka.
– Slivnici nemaju dovoljnu propusnu moć. Ranije se smatralo da mogu da prime deset i više litara u sekundi, a sada jedva pet. Zato je rešenje da se postavi što više novih slivnika i da se oni redovno održavaju. Međutim, na pojedinim delovima kolovoza ovih prijemnika kišnice uopšte nema – ističe Despotović.
B. V. – D. M.
----------------------------------------------
Gročanski voćari vidaju rane
Nevreme koje je pre dva dana zahvatilo Beograd mimoišlo je gročanske voćare, ali su njihovi zasadi postradali u prošlu sredu i četvrtak, kada se na obod prestonice sručio grad i olujni vetar. Led je „ubio” voćnjake u naseljima Boleč, Ritopek, Zaklopača, Vinča, Leštane... U čitavom ataru Ritopeka potpuno su uništeni zasadi jabuka i krušaka.
Poljoprivrednici u ovom naselju znatno više strepe od grada nego od kiše, koja im ne stvara toliki problem jer se kroz kanalizacione cevi kišnica izliva u Dunav. U Zaklopači, gde nema komunalne infrastrukture, kiša i grad su desetkovale rod grožđa, šljiva i jabuka. Samo iz ovog naselja poslato je više od 150 zahteva opštinskoj komisiji za procenu štete od elementarnih nepogoda, koju su upravo događaji od prethodne sedmice podstakli da uputi javni poziv žiteljima Grocke da prijave štetu koju im je nanelo nevreme.
D. B.
objavljeno: 26.07.2011
