Izvor: Blic, 19.Okt.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza kao greh
Svetska kriza je, ma koliko se to nerado priznavalo, dospela do faze u kojoj se više ne može govoriti samo o povremenim, cikličnim poremećajima, o nečemu, dakle, što se može ispraviti doterivanjem i krpljenjem, već o ozbiljnom iskliznuću celokupnog ekonomsko-finansijskog sistema. Kada bi ovo prvo bilo posredi, i doslovno nasipanje (kao kod poplava) ispražnjenih bančinih trezora gomilama svežeg novca dovelo bi do berzanskog i poslovnog oporavka. Pokazalo se, nažalost, da i blagovremena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << intervencija države više deluje kao prva pomoć nego kao spasonosno i trajno rešenje. Ono, uistinu, nije ni moguće sve dok se ogromna, reklo bi se zastrašujuća količina fiktivnog novca, što će reći novca bez pokrića, ne vrati u normalne ili bar koliko-toliko podnošljive tokove.
Za to je, opet, potrebno izmeniti iz osnove sistem kreditiranja, što će reći celokupnog bankarskog poslovanja, koje počiva više na pesku nego na čvrstom tlu. Kako su, moramo se sa čudom pitati, iščezla jemstva prema kojima je novac imao pokriće u zlatnim polugama i isto tako pouzdanim državnim obveznicama? Zar svim tim silnim ekonomskim guruima, tvorcima proizvodnih i trgovinskih imperija, nije smetalo što podižu građevine bez temelja? Njihova zaslepljenost se, podosta zakasnelo, objašnjava nekritičnim, bezrezervnim prihvatanjem biblije neoliberalizma, za koju je najvažnije mamuzanje privredne aktivnosti, čak i kreditima bez pokrića. Mada takvo tumačenje nije neosnovano, moralo bi biti dopunjeno, ma kako to paradoksalno zvučalo, razlozima koji nisu samo ekonomskog karaktera: tačnije gramzivošću (u ovom slučaju Volstrita), što je još Dante u „Božanstvenoj komediji" označio kao najveći greh. Kao greh iz kojeg izviru svi ostali: krađa, pljačka, otimanje i zločin.
Pogledaj vesti o: Poplave
