Izvor: B92, 24.Maj.2014, 17:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krediti stižu, ali prvo na teren
Beograd -- Srbiji predstoji obnova nakon poplava a međunarodni kreditori već spramaju hitne kredite koje bi Srbija mogla da uzme.
Istovremeno stručnjaci upozoravaju da se mora uraditi istinita analiza stanja kako bi se brzo reagovalo, ali kako bi se predupredile katastrofe u budućnosti.
Šteta se meri milionima evra, a najcrnje procene su da bi mogla dostići i dve milijarde. Profesor Jovan Despotovic sa Građevinskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << fakulteta kaže da bi se posao najbrže završio u tri koraka.
Prvo je popis stanja na terenu i utvrđivanje mesta na kojima se ne sme ponovo graditi, drugo, analiza onoga što se dogodilo u saradnji sa Hrvatskom I Bosnom i Hercegovinom. Poslednji, ali ne i najmanje važan je plan zaštite na velikim rekama u slivu Dunava i na malim bujičnim tokovima je neophodan.
Despotović upozorava da se konačno moraju angažovati najbolji stručnjaci jer je jedan od razloga što se ovo dogodilo i to što se tako nije radilo. Inženjerska komora stavila je na raspolaganje svoje stručnjake kako bi se što pre sanirale posledice. S druge strane su neophodna sredstva koja se polako prikupljaju. U Svetskoj banci kažu da Srbija ukoliko ratifikuje prošle godine odobren kredit od 100 milona za puteve može odmah da koristi oko 40 miliona dolara. Priprema se i kredit za hitne slučajeve.
Svetska banka već je finasirala projekte zaštite od poplava. Od sredstava iz međunarodnih fondova kupljene su i mobilne brane u Golupcu i Novom Sadu koje u koštale 4 miliona evra. Slični sistemi koriste se u svetu na velikim rekama u gradovima ali za veći deo Srbije to je daleka budućost. Država u vodoprivredu i zaštitu od poplava nije ulagala.
"Da bi se tako nešto radilo mi moramo da dobijemo pare natrag od vodoprivrede se u našoj zemlji već decenijama uzimaju novci a ne ulaže
se znači pare koje dobijamo iz inostranstva moraju da se udruže sa našim sradstvima da se ovo ne bi ovako zapuštalo decenijama. Voda ne poznaje dokle ste vi uradili projekat ona ide svojim putem", kaže Jovan Despotović.
Poslednji integralni projekat zaštite od poplava na savi urađen je sedamdesetih godina. Nakon toga je bilo pokušaja ali nikada se nije došlo do kraja. Ovo je bila najveća količina padavina u regionu od kada se vrše merenja, odnosno od 1870. Ostaje činjenica da nije ulagano u adekvatnu preventivu kako bi šteta bila manja.
Opširnije u Vestima.
