Izvor: Politika, 13.Jan.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koje društvene teme raspaljuju društvene mreže
„Tviter” je okrenut političkim temama, a „Fejsbuk” skandalima, sportu, brizi o životinjama, muško-ženskim odnosima. – Kako poplave, ubistva i humanitarne akcije mobilišu Srbiju na društvenim mrežama
Sa prvim bujicama koje su krenule da gaze sve pred sobom, društvene mreže u Srbiji su stale kao vojnik u stroju: umesto naslovnih i profil fotografija korisnika, osvanuo je lik devojčice u crvenom kišnom mantilu na čijim leđima je bio ispisan poznati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << es-em-es broj i apel za pomoć ugroženima od poplava. Statusi koji su na „Fejsbuku” zaštićeni tako da samo prijatelji mogu da ih vide, odmah su objavljeni pod „javno”, tako da svi mogu da ih vide – delile se mape sa adresama centara u kojima se prikupljala humanitarna pomoć, brojevi žiro-računa vlade u zemlji i inostranstvu, iz minuta u minut su se objavljivale fotografije i adrese onih koji su ostali zarobljeni u vodenoj stihiji, ali i slike heroja koji su uspevali da dođu do njih i prenesu ih na sigurno.
Ako je i bilo onih koji su u društvene mreže gledali kao nešto što kvari rečnik današnje mladeži, nešto što je sinonim za ubijanje dokolice i površne odnose (a za mnoge je „Fejsbuk” i dalje sinonim za sajt „za upoznavanje”), ovakve situacije, kao i ubistvo male Tijane, pomenimo i ovaj slučaj, dokazale su da tu ima mnogo više nego što se vidi na prvi pogled. U ovim danima, „Fejsbuk” i „Tviter” su mobilisali Srbiju, stizali do unesrećenih pre nego spasioci, navodili čamce, preusmeravali pomoć iz inostranstva...
No, nije uvek tako... U danima kada nema vanrednih događaja i ako ne govorimo o politici, najveću pažnju društvenih mreža izazivaju skandali i afere u kojima učestvuju javne ličnosti, sportski događaji, briga o napuštenim i zlostavljenim životinjama...
– Postoji velika razlika između reagovanja internet javnosti na „Fejsbuku” i „Tviteru”, kao dve vodeće mreže kod nas. To najbolje možemo videti po skorašnjem primeru izbora za najbolji tvit godine, koji je svoju glavnu promociju i glasanje zapravo imao na „Fejsbuku”, gde su dakle ljudi glasali za nešto što dolazi sa „Tvitera” – objašnjava za naš list Željko Subašić, osnivač i vlasnik LBS Team agencije, koja se između ostalog bavi analitikom društveni mreža za onlajn pi-ar i digitalni marketing.
On je na „Fejbuku” i „Tviteru” poznat kao Poslednji Skaut, a idejni je i tvorac TVITNI.ME servisa. Subašić kaže da postoji velika razlika u zanimanju za neku vest između poklonika „Tvitera” i „Fejsbuka”, a teme koje uspevaju da probude slično interesovanje su uglavnom humanitarne akcije, kojih smo na nesreću imali dosta u protekloj godini.
– „Tviter” je mnogo više okrenut političkim temama, dok se na „Fejsbuku” više pažnje poklanja deljenju sadržaja, fotografija i video-klipova. Ono što je zanimljivo jeste da tema humanosti ne pravi razliku između društvenih mreža, na nju su osetljivi svi ljudi na internetu. Treba imati u vidu da je u Srbiji populacija na „Fejsbuku” 10 puta veća od one na „Tviteru”, međutim, neretko su odnosi deljenja tekstova sa raznih portala 100:1 u odnosu FB–Tviter – objašnjava Poslednji Skaut.
S obzirom na to da je komunikacija na „Tviteru” ograničena na 140 karaktera, to ljude tera na veću kreativnost u izražavanju misli, jer sve praktično treba reći jednom rečenicom.
– Rijaliti emisije su podjednako zastupljene na obe mreže, sa osvrtom na korišćenje opcije hashtag, koja se na „Tviteru” daleko više koristi i samim tim okuplja više ljudi oko jedne teme. Za to je donekle zaslužna različita politika privatnosti – dok je na „Tviteru” sve javno, dakle veličina statusa je vidljiva svima, većina korisnika „Fejsbuka” drži svoje profile zaključane, tako da ono što postavljaju nije vidljivo javno, niti dostupno za komentarisanje – podseća Subašić.
Skaut skreće pažnju i na još jedan detalj – profile, odnosno naloge poznatih ličnosti. On kaže da javnost odlično zna da li nalog vodi sam vlasnik ili to radi neko u njegovo, odnosno njeno ime. Političari uglavnom imaju čitave ekipe koje održavaju njihove fejsbuk-profile, dok su na „Tviteru” ljudi uglavnom lično, mada se često kriju pod raznim pseudonimima.
Ministar prosvete dr Srđan Verbić je, recimo, pre ulaska u vladu, bio aktivan tviteraš, ali je zbog brojnih obaveza ubrzo bio primoran da „zaćuti”. Nije odoleo u jednom slučaju: kada je „Politika” na naslovnoj strani objavila tekst „Šta Verbić sprema srpskom školstvu”, ministar ga je preneo uz komentar „Ne želim da se mešam u slobodu medija, ali džul je jedinica za energiju”, aludirajući na jednu rečenicu iz teksta...
Tekstovi iz našeg lista često se prenose i komentarišu na „Fejsbuku”, pa se čak događa i da se kao ekskluzivna vest prenese da su izjednačeni master i diplomirani, iako je taj tekst star – najmanje pet godina. U ovom slučaju, bitan je bio samo naslov – koji se poput požara pre nekoliko meseci proširio „Fejsbukom”, a da je retko ko pogledao datum na kraju teksta.
Ako se izuzme priča oko lažnih i sumnjivih doktorata koji su u toku leta zapalili društvene mreže, najveću reakciju poslednjih meseci je izazvao ponovo „Politikin” tekst o muško-ženskim odnosima. Broj deljenja teksta koleginice Katarine Đorđević penjao se na hiljade iz minute u minuti i izazvao poplavu komentara, ali i novih tekstova u kojima su se razne poznate i nepoznate ličnosti obračunavale sa statističkim podacima koji su izazvali pobunu feministkinja.
Sandra Gucijan
objavljeno: 13.01.2015.
.jpg)
