Izvor: RTS, 02.Okt.2014, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katastrofe ne poznaju granice
Poplave, suše, grad, požari smenjuju se poslednjih godina i to sa sve većim posledicama. Para za prevenciju uglavnom nema. Prošlogodišnji budžet Sektora za vanredne situacija bio je 11.000.000 evra, ali i to je rebalansom budžeta oduzeto. Izgubljeni životi, materijalna šteta veća od milijardu i po evra bilans je ovogodišnjih poplava u Srbiji.
Na >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Beogradskom bezbednosnom forumu govorilo se o tome da li su zemlje regiona u stanju da zajednički i mnogo efikasnije reaguju u vanrednim situacijama kakva se dogodila u maju.
"Pitanje civilne zaštite nije pitanje da li imamo ili nemamo. Imamo 25 godina stara vatrogasna vozila, nedovoljno opreme, nedovoljno ljudi u službi", kaže Predrag Marić, načelnik Sektora za upravljanje vanrednim situacijama MUP-a.
Šteta od suše 2012. godine bila je dve milijarde evra, a pola milijarde evra je dovoljna suma da se izgradi sistem navodnjavanja, čime bi se znatno umanjile posledice suše i poplava.
Još veći problem od nedostatka novca je nebriga građana. Zbog bacanja smeća u reke i divljih deponija, posledice poplava su znatno veće.
"Šveđaninu ne pada na pamet da baci smeće tamo gde nije predviđeno, a to se uči u kući i u školi. Ovde je izgleda u pitanju veći problem seksualno obrazovanje koje je nekako ušlo u nastavne planove i programe, ali predmet kao što bi bio bezbednosna kultura još uvek nije", kaže Želimir Kešetović, profesor kriznog menadžmenta Fakulteta za bezbednost.
Prema njegovim rečima, u Bugarskoj deca u predškolskom obrazovanju u vrtićima uče o opasnostima i o tome kako se zaštititi od nepogoda.
U regionu slični su problemi za koje su u nekadašnjoj zajedničkoj državi, gde je postojao sistem civilne zaštite, svi bili bolje pripremljeni.
"Glavna pouka je da treba regionalno raditi na prevenciji, ali isto tako stvarati mogućnosti za efikasniju uzajamnu pomoć država i za koordinirano postupanje u vanrednim situacijama", kaže Dejan Komatina iz Međunarodne komisije za sliv reke Save.
Ivana Ljubojević iz Inicijative za spremnost i sprečavanje katastrofa za jugoistočnu Evropu kaže da su sve države jugoistočne Evrope prepoznale potrebu da se umrežavaju u sistemu prevencije.
"To mogu jedino i najbolje i najjednostavnije činiti kroz sistem zajedničkih obuka i treninga", istakla je Ljubojevićeva.
Katastrofe ne poznaju granice. Ne mogu se ni predvideti, bar ne na duži rok, ali se svakako mogu spremnije dočekati.
