Izvor: Politika, Beta, 09.Nov.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katastrofalne poplave moguće je preduprediti
Nema para za jačanje i gradnju nasipa, a problem je i divlja gradnja u plavnim područjima, nekontrolisana seča šuma, zatrpavanje reka đubretom
Pred početak sezone visokog vodostaja, stručnjaci se pribojavaju da sistem odbrane od poplava neće izdržati prvi veći pritisak. Nije problem toliko što je budžet „Srbija voda” u poslednje četiri godine sa 4.800.000.000 spao na 780.000.000 dinara, što je jedva dovoljno za redovno održavanje, nego što se pre toga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u jačanje i gradnju nasipa i kanala za odvodnjavanje ulagalo još manje. Bez novca i s manjkavim regulacionim planovima za vodotokove, sve pada na stručnost i zalaganje vodoprivrednih preduzeća, pa je najgore kada ona podbace, kao što se, sudeći po rečima Nikole Marjanovića, direktora „Srbija voda”, dogodilo u nekim od krajeva koji su pre nekoliko dana poplavljeni.
– U Užicu ustava nije bila spuštena. Ona je podignuta pre više meseci, da bi se formiralo jezerce u kojem ljudi mogu da se kupaju leti, ali su zaboravili da je obore na jesen, kada kupanja nema, a vodostaj raste. Vodoprivredno preduzeće nadležno za Sjenicu i Osoje nije se odazvalo na naš poziv ni nakon poplave, ćutali su i na naš drugi dopis pa smo morali da angažujemo drugu firmu. Problem je i održavanje infrastrukture koja nije u nadležnosti vodoprivrednih preduzeća. Mostove, na primer, druge institucije moraju da održavaju tako da mogu da izdrže pritisak vode – kaže Marjanović.
Na deonicama za koje je zaduženo njegovo preduzeće, navodi on, probijen je samo jedan nasip, zato što je i za to mesto ponestalo sredstava.
– Sve se svelo na redovno održavanje dok nam je za investicije odvojeno jedva dovoljno za dva veća zahvata. Vodoprivreda ne treba da iz budžeta uzima nego uliva, što je nemoguće s ovim cenama vode, ali to je već političko pitanje. Država je pogrešila i kada je odlučila da vodoprivredna preduzeća privatizuje. Neka od njih odlično rade, ali su druga pala u stečaj. Mađarska je napravila istu grešku i zato su posle otkupljivali privatizovana vodoprivredna preduzeća – objašnjava Marjanović.
O revnosti države govori i to što su „Srbija vode”, mada su ga predale još u decembru, na odobrenje programa rada za ovu godinu zbog silnih rebalansa čekale do jula. One su još dobro prošle, jer „Beograd vode” i dalje čeka.
– Muči nas i nepoštovanje urbanističkih uslova i nelegalna gradnja. Drastičan primer je Mirijevski potok, gde su građevinski šut i ostalo đubre nabacani u vodu obrazovali „brane” zbog kojih potok plavi – rekao je Ivan Karić, pomoćnik direktora „Beograd voda”.
Sva erozivna područja i plavne zone još nisu precizno određeni na teritoriji republike, pa se tu grade stambeni i infrastrukturni objekti, nekontrolisano seče šuma, a samo pojedine opštine uradile su Planove za odbranu od bujičnih poplava i proglašenje erozionih područja. U plavnim zonama ne sme biti nikakve gradnje, kaže profesor dr Ratko Ristić, vanredni profesor Šumarskog fakulteta na Katedri za bujice i erozije.
Bujične poplave i klizišta najčešća su prirodna katastrofa u našoj zemlji, a manjih vodenih tokova, koji usled jakih kiša prerastaju u bujične vodotokove i predstavljaju moguću pretnju po imovinu i živote ljudi, samo na prostoru južno od Save i Dunava ima oko 10.000. Razmere „vodene katastrofe” zavise i od ljudskog faktora: naš sagovornik sa Šumarskog fakulteta pretpostavlja da je nagomilano đubre u rečnim tokovima u velikoj meri uticalo na po najnovijih poplava u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, jer rečna korita nisu imala dovoljnu propusnu moć, tako da se vodena masa izlila u priobalje, umesto da otiče.
– Same poplave su nepredvidive, mogu da se dese bilo kada, ali mi možemo da odredimo plavne zone i rizične deonice rečnog korita i priobalja. Kada bi se na nivou studija odredila rizična područja, mogli bismo na njima da primenimo pasivne mere zaštite – da zabranimo urbanizaciju tih područja, na primer. Danas imate situaciju da su se u nekim plavnim zonama gradili čak i stambeni objekti za koje su i same opštine izdavale potrebne dozvole – kaže profesor dr Ristić.
Naš sagovornik ističe da je važno brojčano i po ovlašćenjima ojačati ulogu vodoprivrednih inspekcija. Inspektori ukazuju na očite prekršaje, kao što su neopravdano zauzeće vodoprivrednog zemljišta, deponovanje otpada i đubreta u rečna korita, neodržavanje regulacija, divlja gradnja u plavnim zonama. Ali, prijave inspektora često nemaju efekta, jer su sudski procesi dugi, kazne male, a reakcije državnih institucija spore, ističe profesor dr Ristić.
V. Vukasović
J. Beoković
[objavljeno: 10/11/2009]
Pogledaj vesti o: Poplave
