Izvor: RTS, 14.Jun.2014, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako pomoći deci da prevaziđu traume
Deci iz poplavljenih područja potrebno je posvetiti posebnu pažnju kako bi se zaštitila od trauma, ističu stručnjaci. Bitna je uloga roditelja, staratelja, rođaka i vaspitača. Iako su zaokupljeni saniranjem posledica poplava, roditelji ne bi smeli da zanemare decu.
Stanovništvu u poplavljenim područjima bile su stresne do sad neviđene bujice, napuštanje domova i boravak u kolektivnim centrima. Ipak, mnogima je najteže palo suočavanje sa uništenom imovinom. Naročito >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << najmlađima kojima nedostaju domovi.
Osim uništenih domova, dodatna trauma za najmlađe mogli bi da budu uništeni vrtići, igraonice, igrališta. Kada dete prolazi kroz traumu, najvažnija je brza reakcija roditelja, staratelja, rođaka, vaspitača.
"Najčešće imamo dva ekstrema. Jedan je potpuno povlačenje, da inače živahna, razgovorljiva, raspoložena deca postaju tiha, nema, ne govore, povlače se, prestaju da jedu, loše spavaju. Ili postaju razdražljivi, preterano reaguju, za čas im se dogodi da hoće negde da odu, da neće da se jave", objašnjava dečiji psihijatar Oliver Vidojević.
Kada se odstupanje od uobičajenog ponašanja prepozna, kako savetuju stručnjaci, sa decom treba razgovarati, objasniti im šta se dogodilo i kakve su šanse da se isto ponovi.
"Najvažnije je da ih ne održavamo stalno u stanju straha. Roditelji to mogu da urade. Treba se igrati sa njima, uliti im osećaj normalnosti. Zaposliti ih. Igra je najbolja terapija za svako dete. Ja mislim da je sada vreme za to", kaže direktor Unicefa u Srbiji Mišel Sen Lot.
U sredinama pogođenim poplavama, psiholozi vide dodatni problem. Roditelji će neko vreme biti zauzeti vraćanjem uništenog u normalu, pa bi moglo doći do zanemarivanja dece.
"Tu je veoma bitno. Da nešto bude kolektivno organizovano za decu, jer to će puno pomoći odraslma. Oni bi tu mogli da naprave ekspresiju, izražavanje svega, svojih osećanja, protivrečnih, često tužnih, ljutnje", kaže Oliver Vidojević.
Osim pokazivanja osećanja kroz igru i druženje, savet je i da se deca što pre vrate svakodnevnim obavezama - da redovno jedu, piju i kupaju se.
