Izvor: Politika, 30.Maj.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako osigurati katastrofalne rizike
Katastrofalna poplava pokazala koliko je velika greška što ne postoji tešnja saradnju države i osiguravajućih kuća
Zemlje koje su izložene katastrofalnim rizicima (poplava, oluja, suša, grad, mraz, terorizam, tehnološke nezgode) posvećuju veliku pažnju naknadi šteta koje su njihova posledica. Poseban značaj se pridaje osiguranju rizika u poljoprivredi, to su pre svega prirodne nepogode, ali i bolesti koje pogađaju useve i stoku i mogu da poprime razmere katastrofe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (sanitarni rizici). U osiguranju velikih rizika koriste se poznati instrumenti koji obezbeđuju da se rizik u najvećoj mogućoj meri osigura u zemlji. Predajom viška rizika inostranom reosiguravaču prenosi se naplaćena premija u meri u kojoj se prenosi rizik, što kada je reč o katastrofalnim rizicima znači veliki odliv novca. Zato domaći osiguravači dele rizik između sebe, i samo ono što nije moguće zadržati reosiguravaju u inostranstvu.
Da bi se rizici u najvećoj mogućoj meri osigurali u zemlji pomaže država subvencionisanjem premije, učešćem u troškovima preventive i kao reosiguravač u poslednjem stepenu. Postoje i društva sa državnim kapitalom koja reosiguravaju katastrofalne rizike i upravljaju posebnim fondovima od nacionalnog značaja. Iz fondova za preventivu isplaćuje se npr. naknada licima čije su kuće eksproprisane jer se nalaze na klizištima ili poplavom ugroženim područjima. Iz fondova za katastrofalne rizike naknađuju se štete koje su iznad iznosa koji je pokriven osiguranjem. Fondovi se finansiraju iz doplatka na premiju svih onih koji su zaključili osiguranje koje pokriva i rizik poplave i druge katastrofalne rizike i iz posebnog poreza.
Francuska kao članica Evropske unije ima npr. nacionalni fond za katastrofalne rizike, poseban nacionalni fond za rizik terorizma i tehnološke nezgode. Tim fondovima upravlja akcionarsko društvo za reosiguranje sa državnim kapitalom, jer se radi o delatnosti od nacionalnog značaja. Pomenuti fondovi imaju socijalni značaj, jer pružaju imovinsku zaštitu fizičkim licima, ali i ekonomski, jer raspolažu velikim sredstvima koja ulažu u raznu imovinu (nepokretnosti, hartije od vrednosti, kredite). Ovaj državni reosiguravač prenosi rizike u inostranstvo koji su iznad njegovih kapaciteta i prima rizike iz inostranstva (celog sveta, ne samo država članica EU) tako da značajno doprinosi ekonomskoj stabilnosti i razvoju zemlje. Zahvaljujući fondovima budžet je rasterećen od davanja po osnovu nacionalne solidarnosti u slučaju katastrofa.
U Srbiji bi trebalo da zaživi osiguranje katastrofalnih rizika koji se reosiguravaju kod akcionarskog društva sa sedištem u inostranstvu u kome Srbija ima udeo u kapitalu koji je obezbeđen iz namenskog inostranog kredita. Domaća društva za osiguranje će zaključivati ugovore o osiguranju i višak rizika prenositi na to društvo. Izmenjen je zakon da bi se omogućilo direktno reosiguranje domaćih rizika kod inostranih društava za reosiguranje. Predloženo rešenje praktično omogućava da se domaći rizici osiguravaju u inostranstvu. Zakon to ne dozvoljava, imovina i lica u Srbiji, sa malim brojem izuzetaka, mogu da se osiguraju samo kod domaćih društava za osiguranje.
Da bi se uvelo osiguranje katastrofalnih rizika koje bi odgovaralo našim uslovima i mogućnostima potrebno je dosta vremena i truda i učešće velikog broja stručnjaka iz više oblasti. Mi takve stručnjake imamo ali njihovo znanje se ne koristi u dovoljnoj meri. Od 2000. godine zamro je rad profesionalnih udruženja koja su imala krucijalnu ulogu u razvoj delatnosti osiguranja. Dobijaju se gotova rešenja iz inostranstva koja se često nekritički prihvataju. Da li treba uvesti obavezno osiguranje, osnovati nacionalne fondove, doneti posebne zakone, osnovati posebno savetodavno telo za pitanja preventive i osiguranja katastrofalnih rizika, koji je to prag iznad koga se neki događaj može smatrati katastrofalnim, neka su od pitanja koja se postavljaju i na koja bi trebalo što pre odgovoriti. Katastrofalna poplava koja je pogodila našu zemlju pokazala je koliko je velika greška što ne postoji tešnja saradnja države i industrije osiguranja, što nisu urađeni savremeni standardni uslovi osiguranja, što nemamo jako domaće društvo za reosiguranje katastrofalnih rizika, što naši ljudi imaju malo znanja o zaštiti od rizika koju može da im obezbedi osiguranje.
Ne bi smelo više da se dogodi da vlasnici kuća, njiva, uređaja i opreme zaključuju osiguranje koje ne pokriva rizik poplave, jer je za to pokriće trebalo platiti dopunsku premiju. Da li su oni to uopšte znali, da li im je to rečeno prilikom zaključenja ugovora? Zašto poljoprivrednici ne bi osigurali i taj rizik kada deo premije plaća država?
Zaštita od katastrofalnih rizika je isuviše značajno pitanje da bi se njegovo dugoročno i održivo rešavanje odlagalo i tako ostavio prostor za aktivnosti koje nisu primerene poslovima osiguranja, suprotne su propisima i bez vidljivih pozitivnih socijalnih i ekonomskih efekata.
Profesor na Univerzitetu Singidunum
Jasna Pak
objavljeno: 30.05.2014.
Pogledaj vesti o: Poplave
