Izvor: RTS, 11.Jan.2015, 20:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da se zaštitimo od klizišta
Posle majskih poplava, povećano je interesovanje građana za osiguranje kuća i puteva. Nadležni smatraju da katastrofe ne možemo da izbegnemo, ali ih ubuduće moramo spremnije dočekati. Kažu da se svaki dolar koji Srbija investira u zaštitu od rizika – vraća sedmostruko.
Posle sedam meseci od poplava i klizišta, štete na objektima, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << putevima i šumama još se saniraju. Šteta se meri desetinama milijardi dinara svake godine. Srbija može da sanira sva klizišta koja ugrožavaju bezbednost građana i infrastrukturna zdanja, novcem kojim za pet godina plati samo otklanjanje posledica, procena je stručnjaka.
Nadležni tvrde da će svi koji su ostali bez krova nad glavom usled poplava i klizišta, 15. februara 2015. dobiti nove kuće. Puteve će sanirati po prioritetima.
Do 24. aprila prošle godine, porodica Mišović iz Guče imala je svoj dom. A onda, tokom noći, njihova kuća je počela da klizi. Posle četiri meseca boravka u komšiluku, vratili su se u polusrušenu kuću. Čekaju gradnju nove.
"Imam jedan zapisnik što sam dobio od komisije, piše da sam iseljen, a nemam finansija da samostalno počnem da gradim", kaže Stanko Mišović, vlasnik kuće.
Klizišta su u čačanskom kraju oštetila ne samo kuće već i puteve i uništila šume.
Jugoslav Petrović, predsednik Mesne zajednice Gornji Dubac, kaže da u selu Dubac postoje tri klizišta. "Od majskih vremenskih nepogoda ni dan-danas nisu sanirana. Velika su oštećenja na putevima", kaže Petrović.
Zvonimir Baković iz "Srbijašuma" ističe da je izbor vrste drveta za sadnju prilagođen funkcijama šuma koje će biti podizane na tim područjima, koja su ugrožena klizištima.
"Da bi jedno drvo dostiglo krajnju oplodnju za seču potrebno je 120 godina, a od momenta pošumljavanja goleti da bi imalo funkciju zaštite zemljišta od erozije potrebno je da prođe desetak godina", rekao je Baković.
Rizik od klizišta može da se svede na razumnu meru, tvrde stručnjaci.
Profesor Milan Glišić iz Inženjerske komore Srbije rekao je da treba uraditi detaljan katastar svih klizišta na teritoriji Srbije sa ciljem da se prvo odrede putni pravci kuda treba da prođu. Prema njegovim rečima, ako klizišta ne mogu da se izbegnu – onda se ona moraju sanirati, to je osnovni preduslov.
Nadležni smatraju da katastrofe ne možemo da izbegnemo, ali ih ubuduće moramo spremnije dočekati. Kažu da svaki dolar koji Srbija investira u zaštitu od rizika, vraća se sedmostruko.
Marko Blagojević, direktor Kancelarije za pomoć i obnovu, kaže da se privode kraju radovi na svim kritičnim lokacijama za zaštitu od poplava.
"Prvi put počinjemo da se bavimo ne samo sanacijom već i unapređenjem zaštite i imovine, i života ljudi širom Srbije", rekao je Blagojević.
Statistika pokazuje da je oko 25 odsto teritorije Srbije potencijalno ugroženo klizištima i odronima. A tokom majskih kiša prošle godine aktivirano je 3.000 klizišta u 24 opštine. Samo u Beogradu trenutno ima 341 aktivno klizište.
