Izvor: B92, 27.Okt.2014, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jamena zaboravljena posle poplava
Mesto Jamena u opštini Šid, koje se nalazi "u džepu", na tromeđi s Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom, teško je stradalo u poplavama u maju ove godine.
Meštani nisu zadovoljni brzinom i načinom na koji im država pomaže. Pet meseci od poplava, svi meštani su se vratili, ali neki još ne žive u svojim kućama, već kod rodbine.
"Vlasnik ove kuće nije umro, nažalost, živ je i živi kao izbeglica u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svom rodnom selu", piše na preostalom zidu jedne kuće, koja se od posledica poplava srušila.
Ovaj grafit na ostacima sopstvene kuće crvenom farbom ispisao je meštanin Branko Žibret, koji kaže da je dobio rešenje da će mu "država praviti kuću", pa sad nestrpljivo čeka da se obećanje i ispuni.
"Meni je važno da mi se napravi kuća, a to da li će je napraviti Pajtić ili Vučić, to mene ne zanima. Meni je važna kuća, a oni neka se usaglase", kaže Žibret za agenciju Beta.
On se priseća da je uveče 17. maja otišao iz kuće oko 22 sata, kada je nestalo struje i kada je voda nadirala.
"Eno, vidite, voda je bila na visini od 2,40 do četiri metra. Sve su stvari otišle, uđite, pogledajte, ne bojte se, neće vam ništa biti. Evo, vidite, to je nekada kupatilo bilo. Kuća je bukvalno plivala, nisam mogao tri nedelje da joj priđem, dva puta sam došao samo čamcem da je vidim", priseća se Branko Žibret.
Dodaje da su on i njegovi ukućani mesec i po pre poplava bili sve okrečili i sredili "cakum-pakum", ali je "sada otišlo sve".
"Ljudi me se klone, ali, hvala bogu, nisam još prolupao. Jedina sreća u nesreći je što sam zaposlen", navodi Žibret.
Predsednik Saveta Mesne zajednice Jamena Miodrag Starčević kaže da je "blago rečeno" nezadovoljstvo u selu veliko, jer je obnova previše spora.
On dodaje da je Jamena doživela ogromne štete i na poljoprivrednom zemljištu, gde je 80 odsto površina praktično potpuno uništeno, u selu u kojem 95 odsto meštana živi isključivo od poljoprivrede.
"Mnogi ljudi ili velika većina neće moći da pokrenu novu proizvodnju i to je zaista veoma veliki problem", navodi Starčević i apeluje na državne vlasti da konačno obznane program obnove.
Prema njegovim rečima, od države su mnogo efikasnije humanitarne organizacije, pa pomoć stiže praktično svakodnevno, u vidu hrane, frižidera, zamrzivača, kreveta, koka-nosilja.
Među donatorima humanitarne pomoći su Karitas, Srpska pravoslavna crkva, Ekumenska humanitarna organizacija, Rotari klubovi, Hausing centar, navodi Starčević i dodaje da mnogo pomaže i Pokrajinska vlada.
On dodaje da ovo selo, uprkos svemu, želi da se razvija i dodaje da ima potencijala za seoski turizam, lov, ribolov, biciklističke i trim staze, jer se nalazi na idealnoj geografskoj poziciji, među šumama i između reka, Bosuta i Save.
"Nadam se da ćemo uspeti da pokrenemo stvari s mrtve tačke i da će naše lepo selo krenuti u boljem pravcu", zaključuje Starčević.
