Izvor: Politika, 28.Jun.2014, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jagode pojela trulež
Zbog višednevnih kiša i poplava propalo više od 70 odsto ovogodišnjeg roda voća u despotovačkom kraju
Despotovac – Sa šest hektara na kojima je bilo oko 250.000 sadnica jagoda i sa kojih je moglo da se ubere najmanje 12 vagona ovog voća, meštani despotovačkih sela nisu uspeli da isporuče ni tri vagona jagoda. Uzgajivači iz Stenjevca, Milive, Bogave i Balajnca kažu da je bilo dovoljno da su mogli da uberu makar pola kilograma po biljci, iako svaka od njih može >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da rodi kilogram-kilogram i po. Pored toga, ovogodišnja otkupna cena je bila duplo manja od prošlogodišnje. Dok su lane kilogram jagoda prodavali za 130 dinara, ove godine im je plaćano 65 dinara po kilogramu.
– Nisam računao štetu da me ne bi zabolela glava. Ne znam koliko sam prošle godine uložio u zasad ovogodišnjeg roda. Znam samo da sam do berbe uložio oko 8.000 evra, jer sam proizveo svoj rasad, a radnici su me koštali oko 6.000 evra. To je direktna šteta. Trebalo je da uberem sedam-osam vagona, a ja nisam isporučio ni dva vagona jagoda –navodi za „Politiku” Tomislav Grkić iz Stenjevca kod Despotovca.
On je pre tri godine bio prvi meštanin ove opštine koji je počeo da uzgaja jagode, a danas je najveći proizvođač u kraju. Grkić kaže da su poljoprivrednici koji su imali manje količine prošli još gore i da, prema njegovoj proceni, nisu ubrali ni 10 odsto roda.
Pre nego što je razvio jagodnjak naš sagovornik je izvršio analizu zemljišta, proučio literaturu, posavetovao se sa stručnjacima i kupio opremu, tako da sam može da proizvodi rasad, što mu pojeftinjuje proizvodnju. Prve godine jagode je probno zasadio na pet ari i sav rod prodao u prodavnici. Pretprošle godine zasadio ih je na hektar i po. Rod i plasman su bili dobri. Prošle godine je na dva i po hektara zasadio oko 80.000 živića , što je podstaklo još nekoliko Stenjevčana da i oni počnu da uzgajaju ovo voće.
– Ove godine su nas uništili politička i prirodna klima. Početkom godine bilo je odlično vreme za napredovanje jagoda, ali kada je trebalo da počne berba počele su muke. Ukrajinska kriza je doprinela da otkupljivači iz Rusije kasno dođu u Srbiju da bi od vlasnika hladnjača otkupili rod. Oko 500 šlepera zadržano je na granici. Kad su konačno stigli počela je kiša, koja je prouzrokovala trulež jagoda – ocenjuje Grkić.
Momčilo Vuksanović iz Despotovca na 60 ari u Milivi zasadio je 18.500 sadnica jagoda. Imao je četiri sorte: roksanu, aziju, siriju i albu. Prva berba počela je već 2. i 3. maja, a glavna berba je trebalo da bude od 10. do 15. maja. Umesto pet i po ili šest i po tona, koliko je trebalo da bude prinos na njegovom zasadu, ubrao je tridesetak gajbi, ili oko 500 kilograma. Deo jagodnjaka stradao je zbog poplave, a ostatak je istruleo zbog svakodnevnih kiša.
– Jagodnjak su, zapravo, podigli moj sin Marko i snaha Jelena, arhitekte po zanimanju. Marko je projektovao fudbalski stadion u Gabonu u Africi i novac koji je tamo zaradio uložio u proizvodnju jagoda. Beležio sam svaki dinar. Uložili smo oko 7.500 evra, a prodali smo jagode za 300 evra – kaže nam Vuksanović.
Pošto planira da zasadi jagode na hektar i po, a za nekoliko godina i na pet hektara, Vuksanović očekuje pomoć države i lokalne samouprave. On smatra da bi opština trebalo da im materijalno pomogne kako bi imali novca za jesenju sadnju. On smatra da osiguranje nije rešenje, jer su osiguravajuće kuće izbegavale da nadoknade štetu poljoprivrednicima, jer tamo gde su bile bujične poplave, govorili su da osiguranje pokriva samo „obične” poplave i obrnuto.
Z. Gligorijević
objavljeno: 29.06.2014
