Izvor: Politika, 13.Jul.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ili je čista ili je nema
Poplave su nam veliko upozorenje. Mi nećemo napustiti vodosnabdevanje iz Save, ali ćemo u narednom periodu da se mnogo više posvetimo podzemnim vodama, kaže Svetozar Veselinović, v. d. direktora JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”
Proizvođači beogradske česmovače slave 122. rođendan. Nema mnogo firmi u Srbiji koje su toliko stare. Prva gradska pijaća voda potekla je s – Belih voda. Na Petrovdan, 1892. godine. Tamo se i sada nalazi najstarije postrojenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”.
Baš u godini jubileja, firma se našla u najvećim iskušenjima. O tome kako se kompanija snašla tokom nedavnih katastrofalnih poplava, kakva se borba vodila za svaku kap čiste vode iz slavina i da li se razmišljalo da se prekine vodosnabdevanje Beograda, govori v. d. direktora Svetozar Veselinović.
– Mi smo osuđeni da moramo da proizvodimo vodu. I, iz te kože ne možemo. Ali, dužni smo i da pomažemo ostalima. Prvi smo s cisternama došli u Koceljevu, Ub, Lazarevac… Pomogli smo u prvom, udarnom trenutku da najugroženiji ljudi dobiju pijaću vodu. Kada se stanje konsolidovalo, Lazarevcu smo davali pumpe, vozila, mehanizaciju i ljude…
Vaša mehanizacija je stizala od Obrenovca do Krupnja?
U Obrenovcu smo i dan-danas. S mehanizacijom odnosimo đubre sa ulica. Tamo smo učestvovali u obnovi kanalizacije. Budimpeštanski vodovod je poslao mini fabriku za preradu vode. Nemci su poslali jednu fabriku koja je i dan-danas tamo i proizvodi pitku vodu. Obrenovcu tek sada predstoji borba za obnovu kanalizacije, za dovođenje vodovoda u prethodno stanje. Voda je sada dobra, ali vodovod u Obrenovcu ne može sam da se izbori. Mi ćemo im biti na usluzi. U međuvremenu smo pomogli Krupnju. Ja ne znam šta se tamo dogodilo… Kao da nismo bili na zemaljskoj kugli… Nekoliko puta smo slali cisterne. Od svih gradova, mislim da je Krupanj najviše stradao.
Poplave su otkrile još ponešto. Kako je moguće da jedan veliki grad, poput Užica, nema vodu i u vreme redovnog stanja? I, da li je moguće da se tako nešto dogodi Beogradu – da glavni grad ostane bez vode?
Ako je neko imao dobro snabdevanje vodom to je bilo Užice. Imaju branu, veštačko jezero i bili su ponosni na svoj vodovodni sistem. Njima se, međutim, pojavila cijanidna bakterija i, zahvaljujući Vojsci i pomoći republike, nekako su savladali poteškoće. Ne bih im ipak bio u koži. Tako nešto Beogradu ne može da se desi.
Da li je ste u nekom trenutku ipak razmišljali da prekinete vodosnabdevanje Beograda?
Tokom poplavnog talasa, dva ili tri dana, Sava nije mogla da se prepozna. Zamućenje je bilo 30 puta veće od dozvoljenog! Mi smo sanirali stanje, ali smo ipak razmišljali da jednoga trenutka zaustavimo prečišćavanje rečne vode. Tada bi se Beograd snabdevao samo iz bunara. Potrošili smo velika sredstva. Dodatno smo ubacili aktivni ugalj, aluminijum-sulfat i masu hemikalija da bismo „pročistili” Savu. Bili smo spremni da u svakom trenutku pređemo na snabdevanje grada preko podzemnih bunara, u slučaju da Savu ne možemo da prerađujemo. I nije nam bilo lako. Da je Sava nastavila da nosi pesticide, zaustavili bismo savsku vodu i verovatno Dunav, iako nije bio tako zamućen.
Tokom poplava je vest da je voda zatrovana, na sajtu „Blica”, bila dovoljna da izazove paniku u Beogradu. Da li smo uopšte svesni šta bi značilo da grad zaista ostane bez vode ili da u nekom trenutku česmovača zaista bude zatrovana?
Sve flaširane vode su prodate kada se pojavila lažna vest o zatrovanoj vodi. Ali, flaširane vode nisu morale da se reklamiraju na takav način. To je bilo uznemiravanje javnog mnjenja u Beogradu. Držali smo sva izvorišta pod kontrolom. Beograđani moraju da znaju: iz česme mora da teče samo ispravna voda. Stvar je jednostavna: voda iz slavine je ili čista ili je nema! Nijednog trenutka ne bismo dozvolili da potekne voda iz slavina na uštrb njenog kvaliteta.
Vi, dakle, tvrdite da ne postoji ni promil šanse da poteče neispravna voda?
Apsolutno. Mi znamo kakva voda dolazi na uređaje za prečišćavanje. Sigurnosna zdravstvena kontrola vode merljiva je u svakom trenutku, u svakoj sekundi.
Da li je vreme iza nas pokazalo sledeću dilemu – ako neko u Evropi pije vodu sa česme da li je on glup ili je povlašćen?
Mi smo povlašćeni. Naš proizvod, česmovaču, ne treba da reklamiramo. Kada je rađen „Makiš jedan”, Sava je bila domaća reka. Sada je međunarodna. Mi sada više ne kontrolišemo šta naše komšije bacaju u Savu. Poplave su nam zato veliko upozorenje. Mi nećemo napustiti vodu iz Save, ali ćemo u narednom periodu da se mnogo više posvetimo podzemnim vodama. Poslednjih sedam, osam godina nismo radili na održavanju podzemnih voda. Sada završavamo „Makiš dva”, najsavremeniji uređaj za prečišćavanje pitke vode za Savu. Čim završimo „Makiš dva”, rekonstruišemo „Makiš jedan” jer je sadašnja oprema stara 25 do 30 godina. Ovakve poplave možda nisu bile hiljadu godina, ali možda se dogode opet za nekoliko godina.
Da li običan svet razume da se voda pravi i da je to, zapravo, skup proizvod?
Vodovod je u ovom trenutku blizu modernih evropskih vodovoda, ali je kanalizacija daleko iza. U narednom petogodišnjem planu, 70 odsto naših sredstava treba koncentrisati na kanalizacione sisteme. Od svih glavnih gradova, Beograd je ostao jedini koji nema kanalizacione uređaje za prečišćavanje. Tu će nam pomoći „Beograd na vodi” jer se sada kompletna kanalizacija izliva upravo tamo gde će biti „Beograd na vodi” – između Brankovog mosta i Sajmišta. Zato kanalizacioni sistem treba da prebacimo tunelom kroz interceptor u Višnjičkoj ulici i tunelom koji je probijen u pravcu Višnjica – Veliko Selo. Japanski kredit će pokriti kičmu centralnog kanalizacionog sistema. On će biti najveća podrška „Beogradu na vodi”. On ne može biti sagrađen a da se ispod solitera izliva kanalizacija.
Pijaćom vodom pune bunare
Da li je normalno da se pijaćom vodom zalivaju bašte i plastenici? Šta učiniti s onima koji „uključe” crevo u maju a isključe ga u oktobru, a svi potrošači vodu plaćaju isto?
Za poslednjih 10 godina, ljudi su smanjili potrošnju vode i odgovaraju na naše apele da se voda ne koristi za zalivanje bunara. Znate li da se neki bunari nalivaju pijaćom vodom? Nekada smo trošili više od 300 litara vode dnevno po stanovniku. Evropa je došla do proseka od 120 litara vode po stanovniku na dan, a mi smo došli na 200 litara.
Ima li šansi da se uvedu tarife za potrošnju vode, kao za struju?
Možda u budućnosti. U Grčkoj postoji pet tarifa za potrošnju vode. Nama treba da budi uzori vodovodi u Budimpešti, Segedinu, Bukureštu… Cena vode u Budimpešti je 70 evrocenti, kao kod nas. A kanalizacija koja ima vrhunske uređaje košta evro. To su vrlo pristupačne cene i za naše uslove.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 13/07/2014
Pogledaj vesti o: Poplave
