Izvor: Politika, 28.Sep.2014, 11:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I bebi pomažu radio-vezom
Jedinu komunikaciju između ugroženih u potopljenim selima, kladovske opštine i štaba obezbeđuju radio-amateri
Kladovo – Brdo se ruši u Tekiji, stanovnici beže ka Dunavu, hitno treba da se pošalje brod po njih, vodeni talas nadire u Podvršku, Grabovčani vape za čamcima koji će ih izvući iz potopljenog mesta, nestali ljudi na putu od Brze Palanke ka Milutinovcu...
Ove vesti pristizale su rekordnom brzinom do kladovskog štaba za vanredne situacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tog kobnog dana, 15. septembra, kada je kataklizma u vidu poplava i pokrenutih klizišta pogodila istočnu Srbiju.
Ali, nisu dolazile telefonom – veza je prekinuta i ni do danas sa većinom razorenih sela nije uspostavljena. Nisu poslate ni preko društvenih mreža, imejlom, SMS-om... Struje tada nije bilo u većem delu kladovske opštine, a signal za mobilnu mrežu bio je „mrtav”. Katastrofalne informacije i dramatični apeli za pomoć stizali su do spasilaca jedinim načinom komunikacije koji je tog dana funkcionisao – radio-vezom.
Prvog dana, kažu radio-amateri iz Kladova, bilo je najgore – trebalo se snaći u opštem metežu i pružiti ruku onima kojima je pomoć bila najpotrebnija.
Ekipe hitne pomoći, spasioci, timovi Crvenog krsta – svi su od ovih momaka koji su preko radio-stanica prikupljali podatke iz najugroženijih sredina dobijali uputstva gde su unesrećeni, koji su putevi prohodni, kuda da ne idu jer su bujice odnele mostove...
Baš kao i u majskim poplavama, i u ovoj tragediji radio-amateri su pokazali da su pravi heroji. Od prvih naleta vodene stihije u istočnoj Srbiji, bez prestanka, osam-devet volontera, zaljubljenika u radio-amaterizam, održavaju vezu sa ugroženima u svim poplavljenim selima i prenose informacije ljudima u kladovskom Crvenom krstu i kriznom štabu. Smešteni su u sobici, u zgradi tik uz opštinski štab za vanredne situacije.
– Bilo je strašno, gledate ljude kako plaču, srušene kuće, bujicu koja nosi auto kao paklicu cigareta... Direktno smo slali vesti sa mesta tragedije uz pomoć kratkih radio-talasa Crvenom krstu i ostalim timovima za spasavanje. A informacije su pristizale sa svih strana. Zahvaljujući nama spasioci su pravili plan kako da se probiju do ugroženih, kuda da im dostavljaju pomoć – priča za „Politiku” Miodrag Zarić, radio-amater iz Kladova, jedan od volontera koji danonoćno dežuraju pored mikrofona, jer je radio-veza i dalje jedini način komunikacije sa ugroženima.
Zarić se već 15 godina bavi ovim hobijem za koji je važno imati radio-stanicu, taster i mikrofon kao i dobar položaj antene koji garantuje daleku vezu. I jedinu koja je mogla da dovede spasioce do ugroženih u istočnoj Srbiji, jer je sva ostala tehnologija – zanemela.
Ali i radio-amateri iz Kladova suočavali su se sa nevoljama – nedostajali su im tehnika, repetitori... U pomoć su pritekle kolege iz Pirota i Bora sa opremom, doneli su i postavili repetitor i tako povezali Grabovicu, Reku, Ljubičevac, Kamenicu, Podvršku... sa centrom u Kladovu. U svim ovim selima poverenik je dobio ručno izrađenu radio-stanicu preko koje javlja kakva je situacija na terenu, da li nedostaju hrana, voda, da li nekoga treba prevesti u bolnicu.
– Svakodnevno stižu apeli za pomoć: trebalo je hitno naći patronažnu medicinsku sestru da uplašene roditelje u Kamenici posavetuje šta da rade sa bebom starom sedam dana koja odbija da jede ili da se obezbedi prevoz za čoveka koga je ujela zmija u Grabovici. Primera je mnogo, jer je mnogo ljudi ugroženo. Traže lekove, namirnice, čizme... – priča Zarić.
Do njega sedi Milorad Radovanović iz Pirota koji je sa Miškom Bobićem iz Bora došao da pomogne kolegama. Doneli su tehniku i uspostavili vezu sa ugroženima na celoj opštini.
– Stavili smo na raspolaganje kriznom štabu naše repetitore i ručne radio-stanice, umrežili smo sela koja su ostala bez svih drugih vidova komunikacije i sada imamo vezu sa svima – objašnjava Radovanović, veteran u borbi sa poplavama jer je kao radio-amater pomagao i u maju, kada je vodena stihija razorila pola Srbije.
Pored radio-stanice neprestano dežura neko od volontera, jer pozivi stalno stižu iz poplavljenih mesta – stanovnicima je tamo život nemoguć bez pomoći spasilaca i ekipa Crvenog krsta, jer nemaju ni ono osnovno – vodu za piće i hranu.
– Javljaju nam šta im je sve neophodno. Kada je nekom potreban prevoz čamcem na drugu stranu reke, jer su mostovi srušeni, javljamo da se pošalju čamci. Mi praktično koordiniramo između štaba i poverenika u poplavljenim selima – kaže Bobić.
Ovi momci zaboravljaju na umor i nastavljaju da održavaju vezu sa ugroženima. Po svemu sudeći, njihova pomoć u ovom kraju biće još dugo potrebna.
Namirnice se dostavljaju i čamcima
Još četrdesetak stanovnika Tekije je u prihvatnom centru u Kladovu, a većina od oko 300 evakuisanih našla je privremeni smeštaj kod rođaka u ovom gradu, kaže za „Politiku” dr Snežana Mirčetić, sekretar Crvenog krsta Kladova.
– Obilazimo sve ugrožene, napravili smo procenu šta je najpotrebnije i neprestano šaljemo stanovnicima sela pogođenim poplavom hranu i vodu, kao i ostale vrste pomoći. Naš tim za nesreće deset sati je čamcima prebacivao deset tona pomoći ugroženima u Grabovici i drugim selima – objašnjava Snežana Mirčetić.
Ni za volontere ovog Crvenog krsta nema odmora od početka poplava – njih dvanaest svakodnevno prima pomoć koja se doprema iz Beograda ali i centara ove humanitarne organizacije u drugim gradovima i dostavlja onima kojima je najpotrebnija.
Dejana Ivanović
objavljeno: 28/09/2014
