Izvor: B92, 28.Maj.2014, 10:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrane će biti, a za izvoz videćemo

Beograd -- Agroekonomista Miladin Ševarlić smatra da neće biti nestašice osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda zbog poplava.

"Ne verujem da će biti nestašica osnovnih poljoprivredno -prehrambenih proizvoda imajući u vidu da dobar deo područja nije zahvaćen poplavama, posebno ona područja na kojima se dominantno proizvode egzistancijalno najznačajniji poljoprivredno- prehrambeni proizvodi ili sirovine za proizvodnju", rekao je Ševarlić gostujući na RTS-u. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

On smatra da će biti većih gubitaka u stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu i da će se sve to odraziti na pogoršanje spoljnotrgovinskog bilansa izvoza i uvoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda.

Procene su da je oko 500 miliona evra direktna šteta od poplava, a Ševarlić kaže da će indirektne posledice biti mnogo veće a to se ogleda u gubitku mehanizacije, ekonomskih objekata, nemogućnosti organizovanja proizvodnje i u uništenim zasadima kojima treba više godina da se obnove.

"Tek posle izveštaja opštinskih komisija i nadležnih državnih organa imaćemo pravu sliku o stanju koje nas je zadesilo", naglasio je Ševarlić.

On je apelovao na poljoprivrednike da pomognu jedni drugima i to tako da se od subvencija koje dobijaju gazdinstva sa posedom većim od pet hektara, izdvoji 4.000 dinara po hektaru u poseban fond solidarnosti za pomoć ugroženim poljoprivrednim proizvodjačima, bez obzira na to da li su registrovani ili ne.

Ševarlić kaže da treba razmisliti i da li krupna stoka da se vraća na poplavljena područja ili da se odvede na pašnjake koji se trenutno ne koriste.

On je apelovao i na opštinske štabove da volonterski uključe oko 3.000 nezaposlenih agronoma, veterinara da pomognu ljudima na terenu.

U Pomoravlju poplavljeno 18.000 ha

Stručni saradnik za ratarstvo Poljoprivredno savetodavne stručne službe u Jagodini Miodrag Simić izjavio je danas Tanjugu da je poplavom u Pomoravskom okrugu zahvaćeno 18.000 hektara pod kukuruzom, strnim žitima i povrćem.

Najviše je pod kukuruzom, tradicionalno, najzastupljenijom žitaricom u ovom delu Srbije, napomenuo je Simić. "Još se u sva polja ne može ući leži voda, padaju i nove kiše, najevći deo pod kukruzom će se presejati, ljudi nabavljaju seme i drugo šta treba i spremaju se za taj posao", rekao je Simić.

Snalaze se kako mogu jer je sada teško pronaći seme kukuruza, posebno kada je reč o ranim hibridima koji se i ne seju toliko u ovom kraju, dodao je Simić.

Još se čeka i da se voda povuče pa da se tačno utvrdi koliko je upropašćeno, a ponedge i da kiša razbije pokoricu i da se vidi šta će niknuti, napomenuo je on.

Kada je reč o povrću, pre svega u plastenicima, nema rehabilitacije proizvdnje samo nova setva, sve popljavljeno povrće se u celosti uklanja.

Nastavak na B92...