Izvor: B92, 09.Mar.2016, 09:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Građani nisu izvukli pouke posle poplava"
Kopaonik -- Građani Srbije nisu izvukli pouke posle velikih poplava koje su nas pogodile 2014. godine i dalje ne osiguravaju svoju imovinu od posledica vremenskih nepogoda.
To je upozorila predsednica Izvršnog komiteta Unika osiguranja Gordana Bukumirić.
"Na žalost, udeo osiguranja od posledica poplava u ukupnom osiguranju domaćinstva nimalo nije povećano u poslednje dve godine", kazala je ona >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << agenciji Beta na Kopaonik biznis forumu.
Bukumirić je navela da svega 20 odsto domaćinstva koje imaju neki vid osiguranja izdvaja novca za osiguranje od posledica poplava.
Po njenim rečima, osiguravajuće kompanije u saradnji s državnim institucijama moraju da rade više na obuci građana o značaju osiguranja imovine od posledica poplava i drugih vremenskih nepogoda.
"U nekim državama je to osiguranje obavezno, ali taj model ne mora da se primeni u Srbiji. Važno je da vlasnici gazdistva shvate da mogu da svoju imovinu zaštite umesto da od države čekaju da im na neki način nadoknadi deo štete od posledica nevremena", kazala je Bukimirić.
Srbiji je neophodno raditi na povećanju svesti o značaju osiguranja, poručili su predstavnici ove delatnosti na Kopaonik biznis forumu, ističući da Srbija sa prosekom od 1,5 polisa zaostaje za razvijenim zemljama koje prosečno imaju pet do šest polisa po osobi.
Generalni direktor Đenerali osiguranja Dragan Filipović ukazujao je da je praksa takva da, što je zemlja bogatija, veća je svest o potrebi osiguranja.
"Neke zemlje su mnogo brže radile na tome i Srbija treba da ide ka tom putu", rekao je on.
Koliki je problem odsustvo svesti o značaju osiguranja, Filipović ilustruje time što je tokom katastrofalnih poplava koje su u 2014. zadesile Srbiju, ukupna šteta iznosila 1,5 milijardi evra, a samo je dva odsto isplaćeno iz osiguranja.
U razvijenim zemljama, navodi on, prosečan broj polisa po osobi je pet do šest, a dok je u Srbiji to 1,5 po osobi.
Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović poručuje da ne možemo da sačekamo da ta perspektiva sama dođe, nego je bolje da "svojim nastupom obezbedimo bolji status osiguravača".
Član izvršnog odobra Viner štediša Zoran Blagojević ukazao je da u svetu broj prirodnih katastrofa raste, a šteta se meri stotinama milijardi dolara.
Generalni direktor Dunav osiguranja Mirko Petrović izjavio je da se moraju napraviti krupni iskoraci u regulativi, jer, recimo, Rumunija, ili Turska imaju obavezno osigruanje od rizika.
Te zemlje su, u tom smislu imale i blagu kaznenu politiku, a Rumunija sada ima pokrivenost tržišta veću od 25 odsto, a Turska oko 45 odsto.
On je takođe naveo da bi u Srbiji trebalo omogućiti koosiguranje, da više kuća preuzme rizik, kao što je to slučaj u Slovenji.
Govoreći o regulativi, osam meseci nakon primene Zakona o osiguranju, na panelu je ocenjeno da je zaštita osiguranika sada veća, ali i nadzor nad osiguravačima.
Srđan Milovanović iz NBS je naveo da je centralna banka zadovoljna postignutim, te da Srbija sada ima kvalitetan moderan pravni okvir koji je stvorio preduslove za modernije i uredjenije tržište osiguranja, a da su njime i rešenja pitanja koja su opterećivala godinama.
Snežana Ristanović iz Rajfajzen fjučera zaključila je da je novi regulatorni okvir stvorio uslove za stabilizaciju tržišta, efikasniji nadzor ali i razvoj poslovanja društava uz bolju zaštitu osiguranika.
