Izvor: RTS, 02.Jan.2015, 13:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godina velikih radova na srpskim prugama
Posle dužeg vremena srpska železnica je postala pravo gradilište. U 2015. godini radiće se više pružnih pravaca iz ruskog kredita, a na jesen uz pomoć kineskih investitora počeće izgradnja nove dvokolosečne pruge od Beograda do Budimpešte. Radiće se i deo pruge Beograd–Bar oštećen u poplavama.
U 2015. nastavljaju su radovi na stanici >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Prokop zahvaljujući novcu iz arapskog kredita, a dolazi i još 20 elektrovozova iz Švajcarske.
Realizacija ruskog kredita od 800 miliona dolara počela je proletos dolaskom oko 120 ruskih radnika i 30 mašina koje za dan mogu da postave do tri kilometra šina za brzine od 120 do 200 kilometara na čas. Prva već polaže šine drugog koloseka pruge Beograd–Pančevo.
Direktor ruske železnice Vladimir Jakunjin kaže da je rekonstrukcija pruge Beograd–Pančevo i još 112 kilometara pruge na Koridoru 10, kao i pruge Beograd–Bar prioritet ruskih železnica.
"Lično me je pozvao predsednik Vladimir Putin i tražio da se zainteresujem za rokove, deonice i poslove, pa je ovo i cilj moje posete Srbiji. Ruske mašine pored pruge prenose i tehnologiju do srpskih pruga koja je vama vrlo bitna i koja će davati vidljive rezultate već u naredne dve godine na vašim pružnim pravcima", ističe Jakunjin.
Pored Rusa, na našim prugama će od jeseni raditi i Kinezi.
Ministarka saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović kaže da studija pruge Beograd–Budimpešta treba da se završi najkasnije do aprila. "Gradnja treba da počne do leta, videćemo da li je to jul, avgust ili septembar, ali svakako 2015. godina", rekla je Mihajlovićeva.
Posle dugih pregovora o projektu pruge Beograd–Budimpešta stručnjaci kažu da smo bliže rešenju da se umesto superbrzih vozova od 400 kilometara na čas gradi pruga koja se može koristiti i za teretni i za putnički saobraćaj.
"Dogovoreno je da se uradi studija za prugu Beograd–Budimpešta, za brzine od 160, 180, 200, a mislim da će prevagnuti za 200 kilometara na sat, to je prekretnica za brzine za dvokolosečne pruge za teretni i putnički saobraćaj", kaže Milutin Ignjatović iz CIP-a.
Ekonomisti savetuju da je ovo idealna prilika da se naša železnica transformiše i da se ipak opredeli za teretni saobraćaj koji donosi mnogo veći profit nego putnički.
"Bilo bi važno pokušati da u neki od projekata gde kupujemo vozove – uključimo nešto od naše industrije koja je pravila vagone i neku drugu opremu za železnice, da i to malo podignemo", ističe ekonomista Milan Kovačević.
Kinezi će rado prihvatiti i rekonstrukciju pruge kroz Srbiju i to Koridora 10, jer su kupili luku Pirej u Grčkoj, a imaju veoma ambiciozne planove da naprave prugu brzine do 200 kilometara na čas koja će spajati Istanbul sa Bečom, gde bi takođe bio mešoviti saobraćaj – putni i teretni.
