Izvor: NoviMagazin.rs, 29.Maj.2015, 12:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropskim novcem protiv poplava
Od partnera iz Mađarske mnogo se naučilo, oni su svoje gradove i sela potpuno sredili novcem iz evropskih fondova, a Srbija je ostala bez značajnih sredstava jer je zakasnila sa evropskim integracijama, a ni domaći državni organi nisu na početku imali mnogo razumevanja za ovaj vid privlačenja novca – kaže iskustvo Novog Kneževca
Kad se ovih dana obilne kiše sruče na Novi Kneževac, stanovnici jednog dela tog grada na severu Banata više ne strahuju da će im voda poplaviti >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << dvorišta i kuće, kako se to događalo prošlog proleća. U međuvremenu, izgrađen je sistem kanala koji odvode podzemne i atmosferske vode u okviru zajedničkog projekta izgradnje atmosferske kanalizacije opština Novi Kneževac i lokalne samouprave sa druge strane granice – Ujsentivan u Mađarskoj. Sa 610.000 evra izgradnju kanala u obe opštine finansirala je Evropska unija iz fondova za prekograničnu saradnju. Novom Kneževcu je od te sume pripalo 194.400 evra, kanali su građeni 15 meseci i završeni su krajem avgusta prošle godine.
Iako suma nije velika, predsednik opštine Dragan Babić kaže da je to bio značajan projekat jer su u Novom Kneževcu veoma problematične otpadne vode, a kiša je pravila i pravi velike probleme zbog nedostatka kanala koji će odvesti tu vodu. “Tako smo sada uspeli da jedan dobar deo grada opremimo kanalima. To je toliko veliki problem da ćemo u narednom pozivu za korišćenje sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije za prekograničnu saradnju ponovo konkurisati za novac koji nam je potreban da završimo izgradnju kanala za odvod atmosferske vode u celom gradu. Za to nam nedostaje još oko 120 miliona dinara.
Uz taj projekat, za nas je prioritet primarna i sekundarna kanalizacija i prečistač za otpadnu i fekalnu kanalizaciju. Mi smo opština čiji je budžet 400 miliona dinara ili oko tri miliona evra, a samo prečistač košta dva miliona evra i ja ne mogu ni da sanjam da Novi Kneževac uđe sam u takav projekat”, kaže Babić.
Iako su kanali za odvođenje atmosferske i podzemne vode nešto što je građanima Novog Kneževca najvidljivije, predsednik Babić kaže da je za njega ipak najkorisniji projekat koji je finansirala Evropska unija – poboljšanje energetske efikasnosti kroz kompletnu zamenu dotrajalih prozora i vrata na osnovnoj školi i vrtiću.
Novi Kneževac je počeo da koristi prekogranične fondove EU još 2009. godine (kad je Babić postao predsednik opštine) i do sada je uzeo oko 1,5 miliona evra iz devet projekata čija je ukupna vrednost bila oko 5,3 miliona evra. Preostalu sumu koristile su četiri mađarske i jedna rumunska opština, a Dragan Babić kaže da je Novi Kneževac najviše projekata uradio sa opštinama Deska i Ujsentivan, a da je imao i projekte s lokalnim samoupravama Tisasiget i Segedin: “Posebno ističem da su naši projekti više od 80 odsto imali izvođačke građevinske radove. A počeli smo da koristimo evropske prekogranične fondove sa projektom biciklističke staze od Segedina do Novog Kneževca”.
Taj projekat ima tri faze i još traje, a partneri s mađarske strane su Segedin, Ujsentivan i Tisasiget. Iz fondova EU odobreno je 4,2 miliona evra za biciklističku stazu dužine 22 kilometra, a ostalo je da se izgradi još 12 kilometara.
Za očuvanje zajedničkog nasleđa i kulturnu saradnju pograničnih regiona Čongrada i severnog Banata iz fondova EU dobijeno je oko 650.000 evra, od čega je Novi Kneževac dobio oko 180.000 evra za rekonstrukciju pravoslavne crkve, čitaonicu, nabavku bioskopske i zvučne opreme, rekonstrukciju dva dvorca, organizovanje međunarodnih kulturnih festivala i građevinsku rekonstrukciju Društvenog doma.
Upitan za iskustva u saradnji s partnerima iz mađarskih lokalnih samouprava, predsednik Novog Kneževca kaže da je odlična i da su svi projekti uspešno završeni: “Mađari su bolje i više verzirani u procesima izrade projekata, konkurisanja za projekte i njihove realizacije. Veliku zahvalnost dugujemo kolegama naročito iz Deska i Ujsentivana, mi smo u početku bukvalno učili od njih. Imali su više iskustva i bolju lobi poziciju u sistemu odlučivanja. Ali, u drugom pozivu već smo bili ravnopravni, zajednički smo koncipirali projekte i sada zajedno radimo nove projekte. Na primer, Deska je fantastična opština. Oni su bukvalno celo svoje mesto vrlo mudro izgradili i opremili novcem iz evropskih fondova”.
Identičan utisak delegacija Novog Kneževca stekla je pre dva meseca prilikom posete slovenačkoj opštini Beltinci, s kojom je potpisan sporazum o saradnji. “Od njih smo dobili informacije i čuli neka njihova iskustva kako su oni prolazili kroz period pristupanja EU. I shvatili smo da su oni svu svoju infrastrukturu izgradili novcem iz evropskih fondova”, kaže prvi čovek opštine Novi Kneževac.
A Predrag Berić, koordinator u kabinetu predsednika opštine za evropske integracije, dodaje da prekogranični projekti imaju nekoliko dimenzija: “Jedna je međunarodni kredibilitet zemlje, druga je izgradnja administrativnih kapaciteta i treća je praktična implementacija projekata i njeni dugoročni efekti”.
Pozicija na kojoj je omogućila je Draganu Babiću i neka značajna iskustva sa domaćim partnerima u realizaciji projekata prekogranične saradnje koje finansira Evropska unija.
“Lokalne samouprave u pograničnim područjima mogle su 2009. godine da dođu do značajnih projekata i evropskog novca za finansiranje svojih potreba i Mađari su to iskoristili. Nas u Srbiji, međutim, posebno je mučila obaveza lokalne samouprave da sama obezbedi 15 odsto novca za sufinansiranje takvih projekata i obaveza da sa 80 odsto sredstava učestvujemo u pretfinansiranju
.
To je njima Evropska unija
“Najveći broj građana pozdravlja ove projekte jer konkretno vide njihove rezultate. Ali, sve je više građana koji uzimaju mađarski pasoš, s tim pasošem oni mogu da odu u bilo koju drugu zemlju i nađu posao. To je njima Evropska unija – šansa i mogućnost da se zaposle i da rade. Čini mi se da ovde ljudi polako gube strpljenje”, kaže Dragan Babić.
Pogledaj vesti o: Poplave
