Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Dec.2015, 10:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropski referendumi: Hoćeš - nećeš

U poplavi vesti o otvaranju pregovaračkih poglavlja u procesu evropskih integracija, jedna je bila drugačija i sasvim van trijumfalističkog duha koji je vladao ovih dana. Demokratska stranka Srbije i Pokret Dveri zatražili su u sredu, 16. decembra, raspisivanje referenduma o nastavku pregovora sa EU, objašnjavajući da bi nastavak tog puta bio "protivan državnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i ekonomskim interesima" Srbije.

Nije to prvi put da DSS i grupacije koje zastupaju slične stavove traže referendum o pridruživanju EU, ali je u danima slavlja privukla nešto veću pažnju nego inače. I biće, naravno, takvih incijativa sve više - što je sasvim očekivano. Ono što se, međutim, vrlo često zaboravlja jeste činjenica da će građani i građanke Srbije na kraju pregovora, neposredno nakon potpisivanja Ugovora o pristupanju, svejedno morati na referendum.

Zaboravlja se takođe da ti referendumi pred priključenje znaju da budu prilično "tesni" i da se zbog toga do samog kraja ne zna šta će se zapravo desiti na kraju "puta" ka Evropi.

Prvo takvo nacionalno izjašnjavanje bilo je održano u Francuskoj u aprilu 1972, na birališta je izašlo nešto više od 60 odsto Francuza, a za EU glasalo je njih 68 odsto. Iste te godine, referenudumi su održani u Irskoj (gde je 83 odsto izašlih bilo za priključenje Uniji), u Danskoj (63 odsto za) i u Norveškoj, gde je više od polovine izašlih na referendum bilo protiv.

Zanimljivo je, na primer, da je 2003. čak 92.5 odsto Slovaka glasalo za pridruživanje te države EU, dok je 2013. u Hrvatskoj bilo skoro 35 odsto protivnika pridruživanja.

Čak i kad je država stabilna i odavno u evropskom okrilju, to ne znači da će stav prema Uniji biti večno blagonaklon. Naprotiv. Zahvaljujući nizu primedbi koje Velika Britanija ima na svoje sporazume s ostatkom EU, što se posebno odnosi na politiku prijema izbeglica i ekonomskih migranata, referendum će u ovoj državi biti organizovan do kraja 2017., ako ne i ranije. Ovo izjašnjavanje o ostanku u EU privlači ogromnu pažnju već izvesno vreme, što možda najbolje ilustruje (istina, odbačeni) predlog da pravo izjašnjavanja dobiju čak i maloletnici, tj. osobe starosti 16 i 17 godina.

U međuvremenu, Danci su početkom decembra na referendumu glasali protiv prihvatanja evropskih propisa o pravosuđu i prekograničnom delovanju policije, tj. povećanju ovlašćenja Brisela. Zanimljivo je da je to od 1972. bio osmi referendum Danaca koji se ticao odnosa sa EU: analitičari napominju da je ovaj put rezultat bio skoro identičan onom iz 2000. godine, na referenudumu o uvođenju evra

Jedinstven je primer Islanda, koji je u martu 2015. i zvanično odustao od članstva u EU, iako se šest godina pre toga zvanično prijavio za članstvo. Glavni problem u slučaju Islanda bilo je pitanje propisanih kvota za ribolov, što je i jedan od glavnih izvora prihoda u toj zemlji, a referendum nikada nije održan.

Prema istraživanju iz maja 2015, urađenom na uzorku od 1265 ispitanika, 55 odsto građana i građanki Srbije glasalo bi za pridruživanje EU ukoliko bi "referendum bio danas". Protiv bi bilo 26 odsto. Zanimljivo je da više od polovine ispitanika očekuje ulazak Srbije u EU za oko 10 godina ili manje, dok 14 odsto misli da se to "nikada neće dogoditi".

Ova statistika sigurno će se menjati u godinama koje dolaze, i to vrlo verovatno u zavisnosti od pregovora u okviru poglavlja 35, koje se odnosi na Kosovo, a možda i od pregovora u okviru nekih drugih poglavlja koja bi mogla prilično da nas "zabole".

Kako bilo, ni institicuje nadležne za evropske integracije, baš kao ni slavljem opijeni politički lideri, ne bi trebalo da smetnu s uma da će o konačnoj sudbini Srbije u EU na kraju ipak odlučivati građani - isti oni koji se već godinama indoktriniraju konceptom "Kosovo je Srbija", isti oni koji su godinama žrtve medijsko političkih manipulacija i koji su vremenom prilično "utanjili" s političkom pismenošću, pa i pismenošću uopšte.

Da jednog dana, kad stignemo do referenuda, ne bude da smo "džaba krečili" sve ove godine.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.
Pogledaj vesti o: Poplave

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...