Izvor: RTS, 23.Jun.2014, 13:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekonomski samit, poplave glavna tema

Ekonomski samit Republike Srbije počeo je u Beogradu analizom posledica nedavnih poplava i mogućnosti da se Srbiji pomogne na najefikasniji način. Zbog velike štete koju je u poplavama pretrpela poljoprivreda, resorna ministarka je rekla da se ubrzano radi na izmenama Zakona o vodama.

Predsednik TGI grupe, koja tradicionalno organizuje ovaj samit, Simeon Tsomakos pozdravio je goste objasnivši da je prvobitna namera bila da skup bude otvoren radnim doručkom koji bi bio >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << posvećen pitanjima ekonomskog razvoja, ali da se zbog tragičnih okolnosti od toga odustalo.

Ministar rada Aleksandar Vulin najavio je da će novi zakon o radu biti ukoro usvojen, ali nije želeo da precizira kako će on izgledati.

Vulin je rekao, na Ekonomskom samitu, da će biti održana i sednica Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj će svoje stavove izneti predstavnici sindikata i poslodavaca.

Najavio je i izradu socijalnih karata za sve građane Srbije, kako se ne bi dogodilo da je neko prijavljen na minimalcu, a ima vile i džipove.

"Ideja je bila da se organizuje doručak poslovnih lidera o tome kako Srbija može brže da napreduje ka ekonomskom rastu, ali nakon poplava promenili smo prvobitni plan i ovde smo da razmenimo mišljenja i ideje o tome kako se najbolje može pomoći Srbiji u otklanjanju posledica poplava", rekao je Tsomakos.

I predsednik ITM grupe Toplica Spasojević je, kao koorganizator samita, konstatovao da su poplave duboko pogodile srpsku ekonomiju i živote običnih ljudi.

"Naša vlada mora da se dobro pripremi za predstojeću donatorsku konferenciju. Verovatno će šteta biti oko dve milijarde evra, što je oko šest odsto bruto domaćeg proizvoda. Dodatnih šest odsto na već oslabljenu ekonomiju je veoma teško poneti na plećima", rekao je Spasojević.

Kako je ocenio, iako konačna procena štete još nije završena, najveću štetu je verovatno pretrpela poljoprivreda, zbog čega je Vladu na radnom doručku predstavljala ministarka Snežana Bogosavljević.

Ministarka je navela da su troškovi sprovedenih mera i radova na odbrani od poplava procenjeni na 600 miliona dinara.

"Prioritetna aktivnost na saniranju velikih oštećenja na zaštitnim vodnim objektima je izvođenje minimuma neophodnih radova na zatvaranju rupa na odbrambenoj liniji", rekla je Snežana Bošković Bogosavljević.

U toku sanacija terena

Istakla je da su javna vodoprivredna preduzeća počela sanaciju terena, a paralelno se pripremaju projekti za trajnu sanaciju oštećenih objekata, kako bi se doveli u funkcionalno stanje.

"Ministarstvo poljoprivrede ubrzano radi na izmeni i dopuni Zakona o vodama koji bi Skupština trebalo da razmatra do kraja ove godine", rekla je Snežana Bogosavljević Bošković.

Dodala je da je u završnoj fazi izrada osnovnih planskih dokumenata u oblasti voda, poput Strategije upravljanja vodama i Plana upravljanja slivom Dunava, koji će do kraja godine biti u skupštinskoj proceduri.

Ministarstvo poljoprivrede, kako je istakla, aktivno radi na sanaciji posledica od poplava i podeli semena, goriva i đubriva za presejavanje obradivnih površina na poplavljenim područjima.

Dvodnevni samit čija je tema ove godine "Oporavak – koračanje do rasta" okupio je više od 400 učesnika.

Dačić: Srbiji ne preti slom sistema 

Prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić izjavio je da Srbiji, bez obzira na visinu zaduženosti, "ne preti slom sistema", ali da će joj svakako, kako bi ostvarila značajniji ekonomski rast bilti neophodna pomoć iz inostranstva. 

Dačić je novinarima, nakon što je otvorio samit, rekao da nije problem iznos zaduženosti, već visina bruto domaćeg proizvoda, jer njegov rast automatski smanjuje stopu zaduženosti.

"Ne mislim da nam preti slom sistema, ali je situacija takva da nam je stabilizacija ekonomskih prilika u zemlji najvažniji zadatak. To podrazumeva finansijsku konsolidaciju, a sa druge strane neke podsticajne mere koje bi dovele do oporavka ekonomije. To naravno nije moguće bez finansijske podrške iz inostranstva, a ta podrška bi upravo trebalo da bude iskorišćena za podsticanje rasta", rekao je Dačić.

Dačić je, obraćajući se nešto ranije učesnicima samita, rekao da je razlika između Srbije i Grčke to što je Grčku kriza možda iznenadila, dok je Srbija je već navikla na krize, budući da je u njima u poslednjih nekoliko decenija.

Prema njegovim rečima, odgovor Vlade Srbije na krizu ne sme da bude samo skup ekonomskih mera sa kratkoročnim efektima, već, upravo kako je u ekspozeu najavio premijer, stvaranje sistema i harmonizovanje sa zakonodavstvom EU.

"Važnije od krtakoročnih efekata je da li ćemo uspeti da donesemo sistemske zakone koji će regulisati ključne oblasti života", rekao je Dačić.

Dačić je rekao i da je Srbija u pregovorima sa Evropskom unijom (EU) već danas spremna da otvori poglavlje 32 koje se odnosi na finansijsku kontrolu.

Istakao je i da je Srbija spremna i za otvaranje poglavlja 35 kojim se u pregovorima definišu razna tekuća pitanja, a koja se u slučaju Srbije odnose na Kosovo i Metohiju.

Naveo je da očekuje da bi to moglo da se desi u oktobru ove godine, ali i dodao da je za to potrebna saglasnost zemalja EU.

Govoreći o eventualnom susretu sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom sutra u Beču, Dačić je rekao da ne može da potvrdi da će do sastanka doći.

"Ne znam da li će do tog sastanka doći pošto je predsednik Putin u bilateralnoj poseti Austriji, a ja u Beč putujem u organizaciji OEBS-a.

Joksimović: Životni standard i radna mesta prioriteti 

Ministarka bez portfelja zadužena za evrointegracija Jadranka Joksimović konstatovala je da je za države regiona zajedničko to što se životni standard i nova radna mesta doživljavaju kao prioritetna pitanja, međutim, kako je istakla, radna mesta ne padaju sa neba, već se stvaraju ozbiljnim sistemskim reformama.

"Nepopularne ekonomske reforme moraju da budu sprovedene nezavisno od socijalnih posledica. To je potreba ovog društva, to će značiti verovatno pad popularnosti jedne stranke, ali ako imate jasan cilj pred sobom morate da ga ostvarite", rekla je Joksimović. 

Zakoni koji će uskoro biti usvojeni će, uverena je, stvoriti bolje poslovno okruženje u Srbiji i istovremeno biti korak unapred u procesu priključenja EU.

Šef delegacije EU Majkl Devenport ocenio je da Srbija, uz pomoć EU i posvećenost reformama, može da izađe ojačana iz izazova sa kojima se sada suočava. On je objasnio da je Brisel počeo da stavlja značajniji fokus na pitanja ekonomskog rasta u zemljama kandidatima, a to znači da će od sada EU sistematičnije raditi sa zemljama regiona na makroekonoomiji, pitanjima poslovnog okruženja, socijalnog okruženja i pravima radnika. 

Nastavak na RTS...