Izvor: Politika, 02.Jun.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džambo sramota
Napokon će i „Politika” napisati nešto o Slobodanu Nedeljkoviću Džambu. Jedino naši čitaoci ne znaju ništa o njemu. Nismo ga proizveli u potresnog heroja Obrenovca kao tabloidi koji su slepo prenosili njegovu priču kako neumorno spasava ljude iz potopljenog grada iako je u poplavi izgubio ženu i sina. Sve dok ga policija nije uhapsila i razobličila kao lažljivca jer ženu i sina nikada nije ni imao. Izmislio ih je, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sad pišu isti oni tabloidi koji su ga pretvorili u zvezdu, da bi izazvao što veće sažaljenje i, povrh 30.000 dinara humanitarne pomoći koje su mu saosećajni ljudi već uplatili, od države dobio kuću, koju, kao ni porodicu, nema.
Za sada nije poznato da li je heroj Džambo lagao i o tome da je izvlačio nesrećne Obrenovčane iz vode. Ako nije, onda iza njegove prevare ima zrno plemenitosti. Ali, sumnja se, tvrde tabloidi, da je, nalik junačkim hajducima koji su narod i štitili i reketirali, malo spasavao unesrećene od zuluma vode a malo ih pljačkao. Ako to i nije tačno, on je svakako lažima izmamio novac od dobronamernih građana, kao da ga je svojeručno izvadio iz njihovih džepova.
Ali način izveštavanja koji je Džamba preobrazio u tragičnog heroja, koji je doživeo najtežu tragediju ali nastavlja da pomaže drugima, nije različit od njegove prevare. Jer, tabloidi senzacionalizmom veštački izazivaju ushićenje, bes i tugu sve dok se čitalac ne navuče na dnevnu dozu tih osećanja. Oni, naravno, imaju pravo da tako privlače publiku sve dok je ona željna površnih uzbuđenja, kao što će uvek biti. Ali, zato je važno da barem neki mediji, iako se to sve više dešava i ozbiljnim svetskim kućama, ne podlegnu trendu obrađivanja i najvažnijih vesti kao infotejnmenta, mešavine informacija i zabave, zapravo sentimentalizma koji naizmenično podstiče na smeh i suze. Da recimo provere da li u priči, pored mnogo emocija, ima mesta i za malo istine.
„Informer”, prvi list koji je pisao o Džambu, izvinio se čitaocima što ih je doveo u zabludu. Urednik tog lista Dragan J. Vučićević piše da su Džamba „podržali iz najhumanijih mogućih pobuda” ali je, eto, „put do pakla popločan najboljim namerama”. Izvinjenje je umesno ali je promašilo temu. Medij koji pretenduje na ozbiljnost ne bi smeo objavljivati tekstove bazirane samo na humanim pobudama. I socijalni radnik bi prethodno proverio da li je osobi koja traži pomoć ona zaista nužna. Novinar bi činjenice morao ispitati umesto da tek tako napiše priču zbog koje se, kako navodi „Informer”, podigla cela Srbija. Ali, Džamba su tabloidi jedva dočekali jer im je dao ono što čitaoci žele. Melodrama s pravim herojem – takva prilika se, očito, ne propušta samo zbog pravila profesije. A ona nalažu da se publici ne daje sve što traži već isključivo istina. To je najbolja namera koju novinar može imati – da napravi istinit izveštaj.
Vladimir Vukasović
objavljeno: 03.06.2014.
