Izvor: Danas, 24.Avg.2015, 21:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dom pod beogradskim nebom
Za vreme prošlogodišnjih majskih poplava verovatno nije bilo osobe koja se, gledajući na televizijama nesretne ljude koji su izbegli iz svojih poplavljenih kuća, bar malo nije potresla i odlučila da koliko-toliko pomogne. I sve je bilo organizovano i maksimalno olakšano za one koji su odlučili da daju humanitarnu pomoć.
U situaciji kada već mesecima na televizijama gledamo i po novinama čitamo o hiljadama onih >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << koji su bežeći od rata morali da izbegnu iz svojih kuća i zemalja, malo ko od nas zna tačno gde i kako može da im pomogne. Nema, ili ih je malo, organizovanih akcija stranaka čiji su se akcijaši utrkivali u maju prošle godine ko će više da "povuče" i džakova da napuni, nevladinih organizacija, opština, opozicionih i vladajućih funkcionera koji na sav glas pozivaju građane da pomognu. Valjda je naša muka najveća, a za tuđu će se naći neko ko će da je reši i pomogne.
Oni koji iz raznih razloga moraju da putuju, a samim tim i prolaze pored autobuske i železničke stanice mogu da vide migrante i svu njihovu muku. Iako je to gotovo centar Beograda, čak ni mnogobrojni Beograđani "mekog srca" koji uzdišu nad zlom sudbinom izbeglih nisu učinili toliki napor da te ljude obiđu i daju im bar flašu vode. Oni koji tuda prolaze svakodnevno, svedoci su da je tih ljudi, žena i dece, pre nekoliko meseci bilo tek stotinak. Sedeli su sa svojim rancima u parku između dve autobuske, ili ispred železničke, stanice umorni i vedrog pogleda jer su nadomak granice sa EU, odnosno Mađarskom.
Sada u avgustu, situacija je znatno drugačija. Park je postao njihov dom, bar na dva ili tri dana, koliko se, najkraće, zadržavaju u Beogradu, na putu ka tako željenim zemljama Zapadne Evrope. Na desetine šatora je podignuto u parku, pere se i suši veš na improvizovanim žicama ili ogradama oko velikog krsta usred parka. Mnogo je više žena sa decom i celih porodica. Nadležni su doneli i plastične toalete i život deluje, koliko-toliko, organizovano. Autobusi iz južnih krajeva Srbije stižu, ljudi iz njih izlaze, pogledaju levo i desno i uđu u park da nađu mesto za predah. Dočekuju ih sunarodnici, mlađi i stariji, uglavnom muškarci, čini se zalepljeni u čučnju za ogradu od parka. I svi sa mobilnim telefonima s kojima neprestano nešto rade ili razgovaraju. Neki u Beogradu ostaju dva dana, a neki čak i nedelju dana. Sve zavisi od novca koji imaju, da li čekaju pripadnike porodice da stignu za njima, prijatelje ili organizovan odlazak do granice sa Mađarskom.
U međuvremenu, bar je takvo naše iskustvo, vedar pogled i otvorenost prema onima koji žele sa njima da porazgovaraju je nestao. Ne žele da govore svoja imena u, kako kažu, strahu da će njihove priče biti pogrešno interpretirane. Većina njih, i ne govori engleski i s podozrenjem gledaju na fotoaparate i kamere. Samo dečica nisu izgubila radost života. Igraju se uz svoje roditelje samo njima znanim igrama ili pokušavaju da se odmore izležavajući se na improvizovanim krevetima i dušecima. Otac i majka, već umorni od puta, ili nehajno gledaju prolaznike, spavaju, ili su u potrazi za vodom i hranom. Tinejdžere, kao i svuda u svetu, izgleda da je blam ovog životnog dna u izgnanstvu, pa malo dalje oko hotela Bristol, sede u hladovini i naravno "drndaju" telefone. Nisu raspoloženi za razgovor i trude se da i odećom i izgledom zadrže dostojanstvo.
Iako ne u toj meri, kao tokom poplava, pomoć pristiže. Nedaleko, iako potpuno neobeleženo, što će se narednih dana nadamo se ispraviti, u Miksalištu, svi koji žele mogu da dobiju odeću, obuću, hranu i piće. Tu im se pruža sva vrsta pomoći i uputstava. Tu smo sreli i devojku od 27 godina iz Sirije. Kaže, morala je da ode, a za sobom ostavila muža i dvoje dece, koji će doći za njom. Međutim, prvo ona mora da stigne do Nemačke gde joj je brat. Na putu je već nekoliko nedelja i sada ne zna tačno kada će iz Beograda krenuti ka Mađarskoj jer nema dovoljno keša. U srpsku prestonicu je stigla u nedelju i smestila se u šator s jednom porodicom.
Uz nju u redu za vodu stoji mlađi čovek iz Iraka. Izbegao, kaže, jer su hteli da ga ubiju. Putuje sa suprugom i dva sina od po tri i pet godina. Ako padne kiša, snaći će se. Ne strahuje ni od čega, kada je sačuvao živu glavu. Iz Iraka, navodi, domogao se Istambula, zatim Grčke a odatle pešaka. Pokazuje žuljeve na nogama od hoda. I sve vreme je nasmejan, što deluje potpuno nestvarno s obzirom na to o čemu priča. Teško je, ali mora se, zaključuje.
Nema cilj. Zna da u Srbiji neće ostati, ali gde će se zaustaviti ni on sam ne zna. Možda Austrija, možda Švajcarska, a možda i Nemačka, kaže. Iako je u Beogradu samo dan, s osmehom i iskreno priča da mu se dopada ovde. Hvali srpsku policiju na granici. Kaže, ostali policajci znaju da budu nezgodni, ali su srpski super.
U organizaciji Refugee aid Serbia, koja koordinira i pomaže migrante i upućuje ih u ono što treba da znaju, kažu da je situacija prilično ozbiljna jer u parku ima dosta ljudi koji svakodnevno pristižu. Uglavnom su to porodice sa decom kojima je posle dugog puta neophodna sva moguća pomoć. Novopridošli su uglavnom ćutljivi i podozrivi, ne žele puno da pričaju niti da pitaju, ali im aktivisti objasne da u Miksalištu mogu da prime prvu neophodnu pomoć.
I princeza Katarina juče je obišla migrante u parku na stanici. Deci je donela plišane lutke, porodicama sa bebama opremu i hranu za bebe, ćebad, posteljinu, hranu i piće.... Dočekana je otvorenih dečijih ruku i osmesima starijih.
Dok ne poradi prihvatni centar u Beogradu za migrante, njihov broj se u glavnom gradu Srbije iz dana u dan povećava. Kako prenosi RTS, formirana je kolona migranata ispred prihvatnog centra u Preševu. A tokom noći u Beograd je pristiglo 70 autobusa sa izbeglicama. Zalihe u prihvatnim centrima su pri kraju, očekuje se pomoć međunarodnih organizacija. Beogradski parkovi uskoro bi mogli da postanu premali za sve migrante koji dolaze, upozoravaju u Centru za pomoć tražiocima azila.
Više od 7.000 izbeglica stiglo je u Srbiju u noći između subote i nedelje, posle prolaska kroz Makedoniju, pokazuju podaci Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, dok Međunarodna federacija Crvenog krsta narednih dana očekuje drastičan porast broja izbeglica. U prihvatnom centru u Preševu jutros nije bilo migranata, ali se tokom prepodneva formirala kolona onih koji čekaju da se registruju. Prednost prilikom dobijanja papira imaju žene, deca, stari i iznemogli. Ekipe Crvenog krsta, Komesarijata za izbeglice, Organizacije za migracije, lekari i policija dežuraju 24 sata. Zaliha hrane, vode, sredstava za higijenu ima za još svega jedan dan. Crvenom krstu nedostaju i vozila za prevoz pomoći.
Spisak pomoći
Centar za evroatlantske studije (CEAS) predložio je spisak najneophodnijih stvari za izbeglice koje se trenutno nalaze u Beogradu - WiFi, SIM kartice, punjači za mobilne telefone, rančevi/lagane torbe, voda/čokoladno mleko, vlažne maramice, hanzaplast, analgetici/probiotici/paracetamol za decu, higijenski ulošci, tečno sredstvo za dezinfekciju ruku, pelene, hrana za bebe, čarape/veš (za decu i odrasle), obuća, topla hrana (roštilj, pasulj, isl.), cigarete/upaljači. "Sve dodatne informacije možete dobiti u Miksalištu na Savamali i novootvorenom Info centru za azil u Nemanjinoj 3 u Beogradu. Većina navedene pomoći može se kupiti u prodavnicama DM, Maxi, kineskim radnjama i okolnim fast food radnjama. Predlažemo da pomoć odnesete lično izbeglicama (autobuska stanica Beograd), jer smo, iz našeg iskustva videli da im sam humani gest - mnogo znači za osećaj dostojanstva koji, s obzirom na okolnosti u kojima se nalaze, gube", navode iz CEAS-a.
Otvoren Info-centar
Šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji Hans Fridrih Šoder i predsednik Skupštine opštine Savski venac Nenad Konstantinović otvorili su juče u Beogradu Info-centar za azil koji izbeglicama sa Bliskog istoka treba da pruži usluge prevodioca, osnovne servisne informacije, pravnu i psiho-socijalnu podršku, informacije o zdravstvenoj zaštiti ali i o tome da postoje centri za tražioce azila u kojima mogu da dobiju hranu i prenoćište. Obraćajući se novinarima u prostorijama Info centra, Hans Fridrih Šoder je istakao da je on nastao inicijativom lokalnih vlasti, a ne UNHCR-a. On je dodao da će u centru raditi puno prevodilaca i volontera koji će izbeglice, raspoređene po celom Beogradu, upućivati na Info-centar u Nemanjinoj ulici.
Centar će raditi svakog radnog dana od 9 do 17 sati u Nemanjinoj 3, a prema rečima menadžera centra Vladimira Sjekloće, radno vreme centra će biti prilagođavano stanju na terenu.
