Izvor: Politika, 02.Okt.2014, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dodik jedno govori a drugo misli
Vašongton je protiv formiranja unitarne BiH ali podržava decentralizaciju koja bi bila prihvaćena konsenzusom
Od našeg dopisnika
Sarajevo – U jeku predizborne kampanje američke diplomate u BiH uputile su ozbiljnu kritiku aktuelnoj vlasti u toj zemlji zbog njenog nedoličnog ponašana prema stanovništvu nastradalom u poplavama. Šef misije Usaida Dejvid Bart javno je poručio političarima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u BiH da „nisu učinili gotovo ništa da pomognu unesrećenim ljudima”, podsećajući ih da ni donatorska sredstva koja imaju na raspolaganju „ne stižu do onih kojima su namenjena”.
Zapažanje Amerikanaca naljutilo je političare u BiH i njihova reakcija bila je žestoka jer oni smatraju da su njihove tvrdnje „neutemeljene”, a nije ih, kako su naveli, oduševio ni video-spot kojim Usaid poziva birače na izbore, ali i promene uz poruku „Trpi ili glasaj, 12. oktobar”.
Otpravnika poslova Ambasade SAD u BiH Nikolasa Hila nije iznenadila reakcija čelnika aktuelne vlasti jer mu je, kako kaže, jasno da u BiH postoji niz političara koje „prilično uznemirava ono što mi govorimo”.
„Navikao sam na kritiku, sa zadovoljstvom prihvatam i ovu jer mislim da je jako bitno da iskreno govorim o tome šta mi smatramo važnim u ovim predstojećim izborima”, kaže on u razgovoru za „Politiku” i napominje da je vrlo važno da što više ljudi izađe na izbore i da njihova poruka biračima nije upiranje prstom ni na jednog političara, ili neku partiju konkretno. „Mi samo podstičemo ljude da se usredsrede na ono što je važno za njih i njihovu budućnost, za budućnost njihove dece, i da biraju one koji mogu odvesti ovu zemlju u 21. vek.”
Većina političara u BiH, ali i analitičara, smatra da je vaše pozivanje birača na izbore, ali i promene, zapravo uplitanje u izbornu kampanju i dokaz, kako procenjuju, svrstavanja na stranu nekih novih „miljenika”?
Od kada sam ovde, čuo sam razne karakterizacije koga mi to podržavamo, kome se suprotstavljamo, sve zavisno od toga s kim razgovaramo i gde smo, pa ljudi to različito govore. Mi imamo vrlo neutralnu ulogu, a već sam rekao da na ovim izborima ne promovišemo bilo kog kandidata ili političku stranku, samo pokušavamo ljude navesti da budu usredsređeni na životno važna pitanja. Ono što ovoj zemlji treba jeste promena načina na koji građani glasaju za političke lidere.
Da li je prema američkim zakonima dozvoljeno stranim ambasadama da se izjašnjavaju o izborima u vašoj zemlji na način na koji to radite vi i još neke strane diplomate u BiH?
To je dobro pitanje, ali mislim da je važna razlika u tome da ukoliko se izjasnite, ako radite transparentno, ne radite ništa tajno, jer ako vi stavite svoj logo ili logo Usaida na reklamu, onda tu nema nikakve tajne. Mislim da smo mi vrlo jasni u vezi s tim.
U medijskim istupima najavili ste mogućnost ustavnih reformi nakon izbora. U međuvremenu je jedan američki kongresmen predložio rezoluciju u kojoj traži ustavnu reformu, ali i upotrebu svih moći datih predstavnicima međunarodne zajednice. Pristup SAD je vrlo čvrst kad je reč o uređenju BiH – jedna država, dva entiteta i jedan distrikt, pa me interesuje na što bi ta moć bila usmerena? Da li, možda, u nastavak dalje centralizacije BiH?
Ne želim govoriti o razmišljanjima iz te rezolucije. Važno mesto na koje ja gledam jeste Stejt department. Ima puno ljudi koji prate šta se dešava na Balkanu i niko ne navodi argumente za stvaranje unitarne BiH. I ja lično mislim da bi to bila velika greška. Kad se danas govori o unitarnoj BiH, mislim da bi Bošnjaci napravili istu grešku koju su Srbi napravili u Beogradu osamdesetih prošlog veka. Dakle, mi ne govorimo o formiranju bilo kakve unitarne BiH, mi smo posvećeni modelu države sa dva entiteta. Ali, smatram da bi bilo jako zanimljivo kada bi politički lideri, nakon izbora, razgovarali o tome koji bi to ustavni okvir bio najbolji. Oni su ti koji treba da se bave ovako važnim pitanjima.
Smatrate li da je moguće do ustavne reforme doći konsenzusom?
Mislim da je moguće. Ne znam šta će se događati posle izbora, ali mogu reći da mi u Vašingtonu vrlo ozbiljno razgovaramo sa našim evropskim partnerima, ali niko ne govori o nametanju rešenja u BiH. To mora biti nešto o čemu će se ljudi ovde dogovoriti.
Vi retko odlazite u RS, ali je zato često kritikujete, pogotovo njenog predsednika Milorada Dodika, koji vam, moram priznati, ne ostaje dužan. Možete li reći šta vi konkretno zamerate Dodiku i šta su stvarni razlozi zbog kojih zvaničnici SAD ne žele s njim da komuniciraju?
Ja često odlazim u RS, uživam posećivati RS.Mi razgovaramo sa svim političkim liderima u tom entitetu, uključujući i SNSD. Istina, ne razgovaramo sa Dodikom, jer jednostavno postoji osećaj da nema svrhe razgovarati s njim zbog toga što kad god nam nešto kaže on to ustvari ne misli i pre nego što mi odemo iz prostorije u kojoj smo razgovarali on daje kontradiktorne izjave, tako da ne vidimo puno svrhe da s njim razgovaramo. Ekonomska situacija u RS je vrlo, vrlo bleda, fiskalna slika Vlade RS je jako loša, trebalo bi se više usredsrediti na ekonomska pitanja, borbu protiv korupcije... Osećaj je da Dodik nije usredsređen na te probleme, on je više fokusiran na okupljanja u vezi sa nacionalističkim temama, odvlačeći tako pažnju od ovih važnih pitanja.
Ukoliko se dogodi da Dodik pobedi na izborima, hoće li američki zvaničnici ispoštovati volju birača i da li će se nešto promeniti u komunikaciji, ili će ostati sve isto?
Naravno da ćemo prihvatiti odluku glasača, a što se tiče našeg odnosa sa Dodikom, ne mogu ništa spekulisati.
Srpska demokratska stranka, trenutno najveća opoziciona partija u RS, nekad je bila u nemilosti SAD.Da li se stanje sada promenilo i zašto?
Ne znam koliko se toga promenilo. Još smo zabrinuti za opoziciju u RS.Videćemo ko će na ovim izborima biti pobednik i kako će se situacija odvijati, ali, verujte mi, nismo baš ubeđeni da je i opozicija u RS na pravom putu.
Na američkoj listi najopasnijih terorista nalazi se i ime jednog državljanina BiH.Kakva je to poruka političarima u BiH i da li oni, prema vašem mišljenju,dovoljno ozbiljno shvataju problem terorizma?
To je jako dobro pitanje. Mi radimo sa vlastima u ovoj zemlji, sarađujemo i objašnjavamo im našu politiku u vezi s Islamskom državom, što je naš prioritet.Oni to shvataju vrlo ozbiljno.
Rođeni ste u Beogradu. Da li vas, osim rodnog lista, još nešto veže za taj grad?
U Beogradu sam proveo prve tri godine života, a isto toliko sam službovao u tom gradu, od 1996. do 1999. godine. Često sam čitao „Politiku”. Ja volim Beograd, to je jedan od mojih omiljenih gradova.
Dušanka Stanišić
objavljeno: 02.10.2014.
