Izvor: B92, 10.Avg.2010, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek je kriv za vremenske promene
Za globalne klimatske promene i njihove posledice - tropske vrućine u Rusiji, poplave u Kini, Indiji, Nemačkoj, Poljskoj i Pakistanu, pa i otapanje glečera "odgovoran" je čovek, rečeno je Tanjugu u Nacionalnom centru za klimatske promene Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
"Svetska meteorološka organizacija formirala je komisiju koja već godinama izučava klimatske promene i došla je do zaključka da je njihov uzrok antropogeni faktor - čovek", kazala je šef >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Odseka za klimatske analize i prognoze u Centru Jasminka Smajlagić.
Dakle, uzrok klimatskih promena su aktivnosti čoveka, odnosno industrijalizacija, koja je dovela do povećanja koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi, objasnila je ona i dodala da je globalno zagrevanje jedna od najozbiljnijh posledica.
"Ukoliko se nešto ne preduzme, temperatrura bi na globalnom nivou do kraja veka mogla da poraste za čak šest stepeni, što je najgori scenario", dodala je Smajlagićeva koja je, govoreći o vrućinama u Rusiji, navela da je to redak događaj u meteorologiji koji se javlja jednom u sto godina, ali ne i neočekivan.
Ona je ukazala da su poslednju deceniju obeležile najviše temperature.
"Među 10 najtoplijih godina, od 1850. do 2009. godine, osam je iz poslednje dekade, kada su prosečne temperature na severnoj hemisferi iznosile 14,4 stepena Celzijusa, a od 1990. do 1999. prosek je bio 14,2 stepena", kazala je Smajlagićeva.
Prema njenim rečima, do 1940. godine prosek temperatura na globalnom nivou bio je 13,6 stepeni Celzijusa.
U Nacionalnom centru za praćenje klimatskih promena rekli su da je i danas u opticaju ista količina padavina, ali da se njihov raspored promenio, smenjuju se dugi periodi suše sa periodima intenzivnih kiša.
Na pitanje kakve posledice može imati odvajanje ogromne sante leda, površine 260 kvadratnih kilometara, od glečera Peterman, na severozapadu Grenlanda, Smajlagićeva je odgovorila da to može dovesti do podizanja nivoa mora, pa i poplava u onim delovima zemlje koje su na niskoj nadmorskoj visini.
"Dolazi i do povećanog isparavanja i na taj način se menja vodni ciklus, atmosfera, zemlja", dodala je Smajlagićeva, a strani mediji prenose da bi odvojena santa leda tokom zime mogla da se smrzne na mestu na kojem se sada nalazi, 1.000 kilometara južno od Severnog pola, ali i da otpluta u vode između Grenlanda i Kanade.
Klimatske promenene nisu zaobišle ni Srbiju.
"Sve su češće nagle smene toplih i hladnih perioda u toku jedne godine, sezone, pa i meseca, za koje su karakteristične ekstremno visoke, odnosno ekstremno niske temperature", objasnila je Smajlagićeva.
Ona je ukazala i da su u Srbiji poslednjih godina sve češći topli talasi, u trajanju od najmanje šest dana, tokom kojih je maksimalna dnevna temperatura za 5,1 stepen Celzijusa viša od proseka.
"Do sada je, u proseku, takvih talasa bilo dva do četiri u toku godine i trajali su od šest do osam dana. Međutim, sve su češći, pa se javljaju čak i šest puta godišnje", navela je Smajlagićeva.
Prema njenim rečima, padavine su u Srbiji, kao i u svetu, neravnomerno raspoređene - posle dugih perioda suše slede obilne kiše, koje često izazivaju poplave, pa i više poplavnih talasa u toku godine.
Ipak, Srbija se i pored svih klimatskih promena i dalje nalazi u domenu umereno kontinentalne klime, u rasponu od minus 39,5 stepeni, koliko je zabeleženo u Karajukića bunarima 30. januara 1987. godine do 44,9 stepeni Celzijusa, koliko je zabeležno u Smederevskoj Palanci 23. jula 2007.
Smajlagićeva je dodala da bi, prema prognozama, temperature narednih meseci trebalo da budu, uglavnom, u granicama normalnih.
Foto: Michal Marcol / FreeDigitalPhotos.net
Pogledaj vesti o: Poplave
