Izvor: Studio B, 26.Avg.2011, 16:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čišćenje kanala
Zbog nelegalne gradnje 90-ih u pojedinim delovima grada kuće su podizane i na samim kanalima, u koje se pored kišne i fekalne kanalizacije slivaju i podzemne vode, pa često postaju i deponije smeća.
Borba protiv poplava u Beogradu traje tokom cele godine. I pored brojnih apela, čini se nema leka lošim navikama Beograđana, što stvara probleme preduzeću Beogradvode, čija je obaveza da spreči poplave u >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << prestonici.
Posebno 90 ih zidalo se neplanski i bez dozvola, pa su tako kuće nicale čak i na prostorima gde postoji opasnost od poplava. Jedna od takvih lokacija je u blizini Kaljavog potoka u Rakovici, koji radnici Beograd voda trenutno zacevljuju.
"Pre nego što je počelo da se radi kiše su bile velike, reka je plovila ovde, išla je ovim potezom i sad više neće najverovatnije", za Studio B kaže Milomir Didić, stanovnik Resnika.
Ovog leta, radnici Beogradvoda završili su radove na regulaciji potoka Mostirina. Trenutno se reguliše deo Topčiderske reke u Ripnju, a radovi bi trebalo da počnu i u Resniku. Završena je i prva faza radova na Zemunskom keju, gde se ojačava nasip. Početkom godine, završeni su radovi na Paripovačkom potoku, kao i na brani.
Ukoliko ova Žarkovačka brana ne bi postojala Makiško polje bi usled jakih bujica moglo da bude poplavljeno, čime bi bilo ugroženo vodosnabdevanje pedeset odsto grada Beograda. Inače, ova brana se nalazi na potoku Paripovac, a veliki je problem što mnogi Beograđani, na žalost smatraju da je ovo deponija i bacaju velike količine otpada.
Na tom prostoru, i ranije je bila deponija smeća, pošto se ispod Žarkovačkog mosta nalazilo nehijensko naselje. Deponija je početkom godine očišćena, ali stare navike teško je promeniti.
"Apelujemo na sve građane, kako na žitelje Žarkova, tako i na sve ostale Beograđane da se malo potrude i da nam pomognu u tom održavanju kanala, više da vode računa o zaštiti životne sredine ", kaže Dijana Savić iz Beogradvoda.
Ipak, najviše problema u Beogradu, kada je u pitanju izlivanje podzemnih voda i plavljenje terena ima u Zemunu, ali i na levoj obali Dunava, gde većinu kanala održava vodoprivredno preduzeće Sibnica. Ovog leta Opština Palilula izdvojila je čak šest miliona dinara za čišćenje 9 kilometara mreže kanala u Krnjači. Neophodno je da ti kanali ostanu čisti i da se redovno održavaju kako bi mogli da prime svu vodu.
