Izvor: Blic, 07.Sep.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čeka nas višak vrelih dana i manjak snega
Narednih godina i u našoj zemlji će se osetiti posledice globalnog zagrevanja, pa nećemo biti pošteđeni visokih temperatura, suša, poplava, erozija zemljišta, klizišta, ali ni olujnih nepogoda praćenih gradom. Kako navode stručnjaci, u predstojećim godinama temperatura u našoj zemlji će porasti od 2,6 do 2,8 stepeni Celzijusovih.
Na nedavno održanoj konferenciji i s početkom akcije „Globalno zagrevanje je i lokalni program", koju su pokrenuli Mladi istraživači >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbije, u saradnji sa Međunarodnim programom Dunav-Karpati, došlo se do zaključka da se posledice globalnog zagrevanja osećaju i na predelu dunavsko-karpatskog basena.
Prema rečima Dragana Đukića, načelnika klimatološkog sektora u RHMZ, ove posledice se zaista osećaju u našoj zemlji. A osim viših temperatura, koje ubuduće čekaju našu zemlju, biće i obilnijih padavina, ali će ih najmanje biti kada su najpotrebnije - kiša će izostati u periodu vegetacije biljaka.
- Padavina će dakle biti više zimi i to će padati u proseku 66 milimetara kiše po metru kvadratnom. Biće i manje zimskih dana sa snežnim pokrivačem, što će usloviti kraće sezone skijanja u skijaškim centrima Srbije - objašnjava Đukić.
Kao posledicu globalnog zagrevanja Đukić navodi i klimatske ekstreme koji se dešavaju u našoj zemlji. Tako su, recimo, u julu prošle godine zabeležene veoma visoke temperature u zapadnoj Srbiji, odnosno u Valjevu, Loznici i Negotinskoj krajni. Zabeleženo je da je 24. jul prošle godine bio najtopliji dan od kad se vrše merenja i to u Smederevskoj Palanci u kojoj je tog dana izmereno čak 44,9 stepeni Celzijusovih. Veoma visoke temperature, iznad 40 stepeni, izmerene su tog dana i u Nišu i Leskovcu.
Naime, sve ovo je posledica sagorevanja, veće količine izduvnih gasova i krčenja šuma, koje su jedini prirodni apsorberi uljen-dioksida.
Međutim, meteorolog Nedeljko Todorović ipak smatra da većih klimatskih promena u našoj zemlji za sada nema, a da su posledice ljudske ruke na zagrevanje u Srbiji minorne na globalnom nivou.
- Ljudski faktor je minoran po pitanju uticaja na globalno zagrevanje u našoj zemlji. Posledica ima tamo gde su, na primer, neplanski krčene šume - dodaje Todorović.
Jedan od učesnika konferencije Andreas Bekman, zamenik direktora Međunarodnog programa Dunav-Karpati, rekao je da naša zemlja ima mogućnosti da uštedi energiju i pređe na čistije, obnovljive izvore, geotermalnu energiju, vetar, sunce i vodu. On je tom prilikom izdvojio primer da Srbija poseduje bogatsvo od 80 geotermalnih izvora, koji se ne koriste.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine, izgleda, ne interesuju posledice globalnog otopljavanja, jer dva dana nisu želeli da nam obezbede sagovornika na tu temu. Jedino što smo od podataka dobili je da u Srbiji postoji Pravilnik o dozvoljenoj emisiji gasova u atmosferu, kao i da automobil koji se uvozi iz inostranstva ne sme da bude stariji od tri godine.
Smanjio se ledeni pokrivač na Arktiku
Da posledica globalnog otopljavanja ima, govori i to da je ledeni pokrivač na Arktičkom okeanu ovog leta pretrpeo dva najveća smanjenja u poslednjih 30 godina, uključujući i otcepljenje ledenjaka veličine Menhetna od ostrva na polarnoj granici Kanade. Dragan Đukić je za „Blic nedelje" rekao da topljenje ovog ledenog pokrivača ima uticaja i u našoj zemlji, jer se povećanjem svetskog mora, povećava količina i vode i kod nas.
Pogledaj vesti o: Poplave
