Izvor: Večernje novosti, 14.Dec.2014, 11:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

CG: Južno more - mutira

Poplave, ledene kiše, snegovi, olujni vetrovi, žege - samo su deo klimatskih promena na planeti s kojima se suočavamo, i te kako i na našim terenima. Koliko su one deo čovekovog trovanja okoline u eri rapidnog tehnološkog procesa, a koliko ostalih faktora, treba da odgonetne nauka. No, teško ko može da negira da sam čovek ponajviše radi protiv sebe, napadajući iz „svih oružja“ prirodno okruženje s jedinim ciljem - da zaradi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Tako je i kada je u pitanju more Jadransko, odnosno njegov južni deo. Koji je, istina, još čist za kupanje, ali čiji živi svet polako - mutira. Poslednjih godina stručnjaci su identifikovali čak tridesetak novih ribljih vrsta i sedam vrsta sisara! Stručnjaci uglednog Instituta u Kotoru, koji se bavi biologijom mora, navode dva razloga za to. Zbog globalnog zagrevanja i otvaranja veštačkih migratornih puteva, preko Sueckog kanala koji je nekim vrstama iz Indijskog okeana i Crvenog mora „otvorio“ put u Mediteran, stižu vrste kojih ranije nije bilo na Jadranu. Drugi, subjektivni razlog, jeste divljanje u zoni morskog pojasa. Kanalizacioni ispusti, koji ni izbliza ne zadovoljavaju tehničke standarde, zagađenja iz brodogradilišta i posebno brojnih turističkih iobjekata, na obali, intezivna gradnja uz „pjenu od mora“, koja donosi zemlju i hemijski otpad, betoniranje dojučerašnjih zelenih površina, šut i druge otrove, svakim danom sve više uništavaju i samo podmorje. A obaška što je more već dugo deponija za „skladištenje“ ostarele bele tehnike, automobilskih karoserija i guma i svakakvog drugog otpada. Tako su se javile pomalo mutirane vrste morskih stanovnika poput „četvorozupke“ i ribe-trube, sardele zvane renga, kao i algi poput one najštetnije i veoma agresivne „caulrepa racemosa“, koja je poznatija kao „tumor Mediterana“. Iz Instituta u Kotoru redovno apeluju da se čuva najveći resurs južnog Jadrana, njegovo priobalje i podmorje. Smemo li dozvoliti da ovaj bogomdani kraj svetlosti i mora oni kojima je profit jedini interes pretvore u „betonski raj“, pitaju iz brojnih nevladinih organizacija. Odgovori stižu u vidu novih kula, sa po desetak i više spratova, uz peskovite plaže, brojnih deponija uz puteve, s kojih zimske bujice nose gvožđe i beton, koji „popločavaju“ morsko dno. Za intervenciju je - slažu se svi dobronamerni kritičari - dvanaest i pet. Ni Njegošev jetki zov „upamet se braćo Crnogorci“, niko više, izgleda ne čuje. MNOGOBROJNE VRSTE U podmorju južnog Jadrana živi 1.500 vrsta algi, 320 vrsta školjki, 700 vrsta rakova, 25 vrsta glavonožaca i 435 vrsta riba. No, riblji fond se rapidno smanjuje zbog pomenute „invazije“ na more, a neke od mutiranih vrsta su i opasne po čoveka.

Nastavak na Večernje novosti...